Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 113. deo

~ Igra čežnje ~

●113.deo●

Kejt P.O.V.

Leo je hteo što pre da stignemo u stanicu ali ja sam se razvlačila. Iako ne znam kakve me vesti očekuju od Martina, u dubini duše sam bila opuštena.
L: Jesi gotova?
K: Vidiš da sam i dalje samo u tvojoj košulji..
L: Kejt...
Prošaputao je umorno me gledajući kako ležim na sred kreveta.
Ustala sam i na kolenima sam prišla dnu kreveta kod njega.
K: Rekli smo da ćemo da ponovimo ono od sinoć...
Izgovorim tiho prelazeći blago noktima preko njegovog stomaka.
L: To je bilo dok nije stigla Martinova poruka. Hajde obuci se.
Prevrnem očima smoreno, te se odmaknem i navučem na sebe farmerke i crnu majicu, te preko teksas jaknu.
K: Nisi fer.. trebali smo danas da lenčarimo...
Stala sam sa strane i prekrstila ruke nadureno.
L: I hoćemo!
Viknuo je radosno, a zatim me prebacio preko ramena jer više nije imao živaca sa mnom.
K: Leo majmune, spusti me!
L: Ne.
Udarala sam ga blago po leđima dok sam visila naopačke. Koliko god sam govorila da me spusti, nasmejala sam se jer se ipak ponašamo kao ludo zaljubljeni tinejdžeri.
Spustio me je do mojih novih kola, te smo se ubrzo smestili u njih i krenuli ka stanici.
Vrlo brzo sam se navikla na novi auto, iako sam jedva prežalila onaj moj koji je izgoreo u plamenu.
Parkiramo se ispred stanice i popnemo se na sprat, te odemo pravo u šefovu kancelariju.
Š: Kejt!
Radosno mi se osmehnuo i prišao da me zagrli, što je inače retko kad radio. Pomalo nesigurno sam mu uzvratila zagrljaj, te se odmaknem i stanem pored Lea.
Njih dvojica su se samo rukovali, a Martin me je sa nekim vragolastim pogledom posmatrao. Kao da je na mom licu pisalo šta smo Leo i ja noćas radili.
Š: Drago mi je da te vidim oporavljenu. Znam da možeš svašta da izdržiš, ali sve ono je bilo jako loše..
M: Pa kad ima Lea da se brine o njoj...
Martin je prošaputao više za sebe, ali ne toliko tiho da ga ja ne čujem.
Š: Jutros nam je stigla dojava iz švajcarskog zatvora. Zatvora u kome se Rej nalazi. Nadam se da ti nije teško sada o tome da slušaš.
Ma da, čovek sa kim sam bila četiri godine me je drogirao i umalo silovao. Uopšte mi nije teško da slušam o njemu!
K: To je prošlost, oporavila sam se i mogu da slušam.
Slagala sam ali više se ne vraćam nazad. Sada imam nekoga do koga mi je stalo.
Š: Imao je prvo suđenje i osuđen je na 20 godina. Čak je i krenuo na lečenje od narkotika pod kojima je bio više od godinu dana.
Slušala sam glumeći ravnodušnost, a u sebi mi je bilo teško da slušam pomalo se prisećajući svega..
K: To je dobro, jel?
Š: Am... Martine..?
Po prvi put sam videla nelagodu na njegovom licu, te sam pogledala u Martina koji je grickao usnu. Šta se sad desilo?
M: Krenuo je sa lečenjem od tih narkotika... ali...
K: Šta ali? Pljuni ga više!
M: Upao je krizu čim nije bio pod dozom koju je sam uzimao i... pre tri noći je preminuo.
Nisam ovo očekivala. Uopšte nisam očekivala.
Spustim pogled i progutam knedlu brzo hvatajući Lea za ruku. Brzo me je privukao sebi prolazeći rukom kroz moju kosu.
L: Nemoj samo plakati..
K: Neću. Sve je u redu, samo sam... iznenađena.
Odmaknem se od njega i pogledam u njega razuveravajući ga svih briga.
Š: Želiš li malo da obiđeš svoje radno mesto? Nisi dugo bila tu.
Osmehnem se zadovoljno, te samo klimnem glavom i izađem, te se uputim ka našoj sali gde je u principu sve i počelo.