Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 69. deo

~ Igra čežnje ~

●69.deo●

Aleks P.O.V.

Nije mi bilo lako kada sam ga ugledala. Kako je sve više koračao prema meni, sve veća nervoza mi se stvarala.
"Ubićeš ga, smeta mi." Šefove reči su mi odzvanjale u glavi. Ne znam kako da ga ubijem. Posle svega.. ne mogu...
M: Hmm.. znači bilo ti je hladno jutros. Pa izašla si iz one tvoje firme samo u tankoj majici, nije ni čudo.
Zbunjeno se namrštim i progutam knedlu u grlu.
A: Bila sam kući, nisam nigde izlazila.
Izgovorim u jednom mahu, te dođem do komode na kojoj se nalazila moja torba.
Krišom uzmem pištolj u ruke skupljajući suze u očima. Sve je saznao, kako sam mislila da ću njega prevariti.
Osetim snažan stisak na mojoj ruci, te me on naglo okrene prema njemu. Pogled mu je ostao prilepljen za moj pištolj koji sam u sekundi prislonila na njegov stomak.
Pogled mu je bio u početku bio ljut, a onda se pretvorio u hladan i razočaran. Sklopila sam oči i pustila suze da klize po mojim obrazima.
M: Dobila si batine jer nisi odradila posao kako treba, agente Grin? Ako ti je uopšte i to pravo ime.
A: Jeste..
Otvorim oči i slomljeno ga pogledam.
A: Žao mi je...
Skupim obrve gušeći se u sebi.
M: Hajde, povuci okidač. Upucaj me.
Sve jače sam stiskala pištolj, ali umesto da povučem okidač ja samo spustim ruku sa strane i pištolj mi ispadne iz šake.
A: Ne mogu...

Martin P.O.V.

Nisam očekivao da će ispustiti pištolj. Mislio sam da ću ovde iskrvariti na podu.
M: Ubij me, šta čekaš?!
A: NE MOGU!
Unela mi se u lice i dalje lijući suze.
A: Prokleto ne mogu! Jeste, trebala sam da te pratim ali nisam znala da ću morati da te ubijem! I ne mogu, jer sam te jebeno zavolela! A znala sam da ćeš otkriti! DA, DOBILA SAM BATINE JER SAM SE UMEŠALA TAMO GDE NIJE TREBALO! MOJ ŠEF JE UBIO TVOG OCA I ZATO SAM MU SE SUPROTSTAVILA!
Prekrije lice rukama ispuštajući jecaje, te samo padne na kolena i dalje plačući.
Nisam očekivao da ću na ovakav način saznati za smrt moga oca. A još manje sam očekivao da ću to saznati od nje.
Namršteno je odmerim, te je samo uhvatim za ruke i povučem ka spavaćoj sobi i pribijem uz zid.
Pogledala me je jako uplašeno iako je lako mogla da se izvuče.
M: Zavolela, jel? A kako ti je bilo dok si me lagala?
Iako sam smireno govorio, ona je samo još više zaplakala.
Naglo je stegnem i bacim na krevet, te se nađem na njoj.
Obrišem joj lice rukama dok me je ona svo vreme zbunjeno gledala.
Uhvatim je za košulju i jednim potezom je pocepam, te skinem i svoju majicu.
M: Ako ti se ovo ponovi...
Ne završim rečenicu, već je snažno zagrizem za donju usnu. Osetim čak i malo krvi od siline ugriza. Odvojim se samo malo od nje i šmekerski joj se osmehnem na šta vidim blago ali ne dovoljno olakšanje na njenom licu.
M: Ne očekuj da ću biti nežan..
Potvrdno je klimnula glavom iako je znala da je neću poslušati i da se pobunila.
Svukao sam farmerke i bokserice u jednom potezu, a zatim sam njoj namerno pokidao grudnjak i donji veš.
Opkoračio sam je i bez najave sam se zabio u nju. Vrisnula je, a ja sam brže bolje postavio ruku na njena usta sprečavajući je da se čuje.
M: To ti je moja kazna.
Pogledala me je skupljenih obrva, pogledom me moleći da joj bar to ne radim.
Ne znam ni šta se meni desilo, ali sam sklonio ruku puštajući je da vrišti i od bola i od užitka.
Ne znam kad sam se ovako ponašao, kao životinja.
Tokom celog ovog divljačkog jebanja, čas sam imao osećanja čas bih ih skroz ostavio po strani. Želeo sam da joj se osvetim ali isto tako mi je nenormalno značila.
Video sam po njenom izrazu lica da ju je bolelo, ali ja umesto da budem nežniji ja samo još grublje nastavim.
M: Nije lepo lagati, znaš to?
Jedva je promrmljala jedno "mhm" dok se borila da dođe do daha. Shvatim da sam ipak malo preterao, te istog momenta usporim tempo.
Uhvatio sam je za vrat i stegao toliko jako da nije mogla da se pomeri, ali ne toliko da ne može da diše.
Divljački sam se zabijao u nju, te naposletku stao i svršio sa strane.
Legao sam pored nje zadihan, te sam samo prebacio ruku preko nje i privukao je sebi na prsa.
A: Šta radiš...
M: Ućuti i spavaj, nisam baš tolika životinja.
Začuo sam njen mali smeh, te se i sam blago osmehnem i pokrijem nas.