Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 101. deo

~ Igra čežnje ~

●101.deo●

*VEČE*

Leo P.O.V.

L: Gde je?!
Proderem se glasno na sred hodnika kada je ne ugledam u onoj sobi gde sam je ostavio sa lekarima.
Niko se nije ni osvrnuo na moj glas, te žustro uhvatim za ruku prvu medicinsku sestru koja mi je išla u susret.
L: Gde je devojka iz ove sobe?!
Xx: Prestanite tako da se ponašate, ovo je bolnica! I prebačena je u drugu sobu za oporavak.
L: Gde?!
Xx: Sledeći hodnik desno..
Ne dozvolim joj ni da završi rečenicu, već brzo odjurim u drugi hodnik.
Vrata jedne sobe su bila odškrinuta, te ja glavom bez obzira uletim u sobu i ugledam Kejt kako spava na krevetu, a pored nje je druga medicinska sestra kačila infuziju i proverava aparate koji su priključeni na nju.
Srce mi se umiri i moje lice se razneži kada ugledam njeno izmoreno, ali spokojno lice.
Xx: Ne verujem da će se buditi noćas. Cev ne sme nikako da skida, jer je u plućima imala pomalo vode. Izvadili smo je, iako nismo sigurni kako je disala sa tom vodom u plućima. Zato se sada mora navići na staro, normalno disanje.
Potvrdno klimnem glavom, te ona izađe i zatvori vrata za sobom, a ja sednem na stolicu što bliže Kejt.
U ustima joj je bila plastična cev na koju je disala, levo rame joj je bilo zavijeno debelim slojem zavoja dok joj je desno bilo golo i otkriveno.
Lagano uhvatim čaršav i pokrijem je sve do grla, te prstima nežno pređem linijom preko njene brade.
L: Ti si najlukavija i najsnažnija osoba koja je ušla u moj život. Ipak si se izborila i preživela pakao koji ti je onaj gad priredio.
Zavučem drugu ruku u njenu kosu i počnem blago da je češkam.
L: Nisam ga baš najbolje "ulepšao", trebao sam više.. Slobodno me istuci za to kad se probudiš. Nisam smeo da dopustim da novogodišnju noć ne budeš kraj mene.. iako smo u bolnici. Ali nebitno je to, bitno je da si pored mene. Vratićemo se kući pa ćemo nadoknaditi ovo propušteno vreme... kad ti zarastu rane...
Sa bolom sam izgovarao tu reč prelazeći pogledom preko njenog mršavog tela. Rej gade, ovo nisi smeo da joj uradiš..! Ali neću dozvoliti da ima vidljive ožiljke od tebe, a isto tako će zaboraviti i psihičke ožiljke.
Njen blagi trzaj ruke me je trgao iz mojih misli, te je naglo pogledam u njeno lice.
Namrštila se i sporo otvorila oči, te me pogledala.
Zaustila je da kaže nešto ali joj je cev u ustima smetala.
L: Nemoj.. ne smeš da vadiš to.
Tužno je skupila obrve i suza joj je kanula iz oka.
L: Nemoj plakati.. sad sam pored tebe, a i ovde si sigurna.
Palcem joj obrišem tu suzu, te se približim i nežno je poljubim u čelo.
L: Sutra ćemo lepo pričati o svemu, spavaj sada. Ja ću biti budan cele noći.
Uhvatila mi je ruku i snažno je stegla, a ja sam njenu ruku primakao usnama i poljubio je nakon čega se ona konačno smirila i opustila.