Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 30. deo

~ Igra čežnje ~

●30.deo●

Kejt P.O.V.

Šeta se već 15 minuta po prostoriji. Nikad nisam videla Lea ovako nervoznog. Martin i ja razmenimo iznenađene poglede, te ja izdahnem i približim se Leu.
Nikako se nije zaustavljao pa sam morala da ga uhvatim za ramena da bih ga zaustavila.
K: Koji ti je kurac sad? Sad bi trebalo da ti lakne, a ti se ovde šetkaš nervozno!
Hteo je da mi odgovori, ali smo kroz staklo između dve prostorije videli da uvode Lukasa.
Dođem do Martina i uzmem dosadašnje dokaze sa stola i nagnem se ka Martinu.
K: Možda će Lukas početi da provocira, drži oko na Leu da ne popizdi i uleti mi u sred ispitivanja.
Prošaputam mu tiho da me ne bi Leo čuo, te izađem iz prostorije i uđem kod Lukasa sa fasciklom punom papira.
K: Biraj, može da bude ovo duga noć a možeš i sam sebi da skratiš muke i olakšaš meni posao.
Pogledao me je pomalo jezivo ispod oka i zlobno mi se osmehnuo.
Vidim da ovo neće biti lako i da ću, najverovatnije, do jutra ostati ovde.
K: Vidi ovako. Lepo mi ispričaj gde si bio i šta si radio, možda te i pustimo.
Volela sam ovakve razgovore, volim da im dam lažnu nadu samo da bi oni priznali zločin.
Lu: Nemaš ništa o meni, kako si me uopšte uhapsila?
Osmehnem se ironično te lagano otvorim fasciklu i izvadim slike dokaza i izveštaje koje je do sada Martin sastavio.
K: Snimak sa sigurnosne kamere ispred Leove radnje. To su ljudi koje si ti unajmio da napakostiš Leu. Do tih ljudi nismo došli a ja mogu da pretpostavim i zašto.
Nakrivio je glavu gledajući me neprekidno i iščekujući da ja iznesem svoju pretpostavku.
Baš u pravom trenutku mi je zazvonio telefon, te se ja javim i stavim vezu na zvučnik.
Xx: Poručnice, našli smo pet tela u podrumu u kući optuženog. Jedan od njih je u radnom odelu i to je prodavac iz radnje.
K: Hvala ti.
Prekinem vezu i pogledam ga. Na licu mu se već videlo neraspoloženje.
K: Šta bi? Nešto ti je palo na pamet?
Počnem da ga provociram, ali nije on baš tako lak. Izvadim zatim sliku noža, onog na kojem je bila Leova krv.
K: Nije ti bilo dovoljno to što si provalio u njegovu radnju, zato si otišao kod njega kući i iskoristio njegov nož da ga raniš. Ali si se zajebao, Leo nije baš kukavica kao ti pa da se ne bori za svoj život.

Leo P.O.V.

Iako sam osećao jak bes u sebi gledajući Lukasa, ipak sam osećao i neki prijatan osećaj dok je ona govorila o meni.
Ali nisam ni bio toliko spokojan koliko joj je on bio blizu.
M: Neće je povrediti on, ne brini se. A i da pokuša nešto, neće ona sedeti mirno.
Trgne me Martinov glas, te zabrinuto skupim obrve.
L: Jel neko ispred vrata da joj pomogne ako zatreba?
Coknuo je zubima na šta ja iskolačim oči.
L: Kako bre nema?!
M: Kejt zahteva tako uvek, nije ona za bacanje.
Odmahnem besno glavom i vratim pogled na Lukasa i nju.
Jasno sam čuo svaku njihovu reč.
Lu: I šta sad? Misliš da ću ja nešto reći? I jel znaš da mogu do večeras već da izađem?
Počnem da skupljam pesnice i da stežem vilicu, ali mi to ne pomogne da se smirim.
Ustala je sa stolice i počela da šeta po prostoriji i u jednom momentu se našla iza njega.
Stavila je ruke na njegova ramena i jako ga stegla, a onda se savila ka njemu.
K: Postaraću se da nikad ne izađeš iz zatvora. A možda ti se nešto i desi dok si unutra.
Izašla je i ostavila Lukasa samog u prostoriji i pridružila se Martinu i meni.
Izdahnula je umorno ali nekako i pobednički, pa me pogledala.
K: Moraćeš da tražiš drugog prodavca. Žao mi je.
L: Podižem još jednu tužbu protiv njega.
Zbunjeno su me pogledali na trenutak.
K: Imamo dovoljno dokaza, ne treba ti još jedna tužba.
L: Ne, ovo je drugačija tužba. On je ubio našeg oca i zapretio mi da ćutim.