Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 67. deo

~ Igra čežnje ~

●67.deo●

*JUTRO*

Aleks P.O.V.

Izgleda kao mali dečak dok spokojno spava pored mene. Knedla mi se stvarala u grlu svaki put kad bih se setila njegovog fajla.
Izjedalo me je to što sm znala ko je kriv za smrt njegovog oca, a još više me je mučilo to što sam nekako ja deo toga.
Lagano se izvučem iz njegovog kreveta, te se obučem i nečujno napustim njegov stan.
Vozila sam brzo iako bih najradije da ne odem kod šefa. Nisam znala šta će se sada desiti.
Besno ali i nervozno uđem u firmu i pravo krenem ka šefu. Bacila sam pogled na Bleka kroz prozor koji mi je dao zabrinut pogled.
Plašio se za mene, a iskreno i ja sam se po prvi put plašila.
Pokucam i odmah zatim uđem u kancelariju.
Š: Tako znači Aleks? Kažem ti da ne guraš nos tamo gde mu nije mesto i ti mi protivurečiš?! Nisam očekivao ovakvo nepoštovanje od tebe!
Posmatrala sam ga ćutke sa strane grizeći donju usnu.
A: Svaki agent u ovoj firmi mora imati svaku informaciju o svom zadatku, a ja nisam znala ništa. Imala sam pravo znati!
Povisim i ja ton nesvesno na šta samo budem pogledana popreko.
Š: Ovo je prvenstveno kriminalna firma, to što smo agenti je samo pokrivanje!
A: Ipak sam trebala da znam. Ako radim ovaj zadatak, moram biti potpuno upućena!
Š: I to si postigla provaljivanjem u moju kancelariju?!
A: Niste hteli da mi pojasnite pa sam sama morala da saznam.
Došao je do mene i sabio me do zida.
Š: Odrasla si ovde, znam te od kad si imala tri godine.. Ovako mi vraćaš?!
A: Ako želite da se bavim ovim, morate se i Vi ponašati kako treba.
Odbrusim mu hladno, a već u sledećem trenutku se nađem na podu držeći se za obraz.
Ponovo kazna. Batine. Tako smo od detinjstva kažnjavani za nepoštovanje. Suze sam naučila da zadržim u sebi i nikad nisam zaplakala zbog kazne.
Š: Sada kada si kažnjena... Možeš da znaš zašto sam ubio njegovog oca.
Progutam knedlu i dalje ne podižući pogled na njega.
Š: Izdao me je. Najbolji prijatelj me je izneverio. Kada smo upali u problem zbog otmice, izvukao je svoje dupe i ostavio mene da imam dosije i da ispaštam sam. Kada se sve stišalo, bilo mi je dovoljno samo da pokucam na njegova vrata i da mu jednim metkom prostrelim mozak. Bilo je baš lako.
Govorio je tako hladno, bez ikakvih emocija. Opet mi je prišao i šutnuo me jako u stomak.
Samo sam se presavila od bolova pokušavajući da ne ispustim ijedan zvuk.
Š: Ako se još jedanput umešaš kao sad, proći ćeš još gore nego sad. I oporavi se brzo od ovoga, moraš sada biti blizu Martina jer dolaziš do vrhunca svog zadatka.