Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 43. deo

~ Igra čežnje ~

●43.deo●

Leo P.O.V.

Nije prestajala da drhti, nije mogla da se pokrene. Vidim da je jako slaba i da ne može više da stoji na nogama, te je uzmem u naručje i zajedno legnem sa njom u krevet.
Legnem na leđa i postavim njenu glavu na moja prsa. Suze su joj neprestano išle i padale su na moju kožu.
Prebacim tanki čaršav preko nas i nastavim da je mazim po kosi.
Nije se bunila što tako samo u donjem vešu leži na meni.
Primetio sam da joj se disanje smirivalo i pomislio sam da će se smiriti, ali baš u tom trenutku je ona još jače briznula u plač. Jecaji su napuštali njenu dušu, a ja sam je sve jače stezao uz sebe.
L: Nemoj više, molim te... Sve jače me steže srce kada ti plačeš...
Provučem prste kroz njenu kosu i ostavim nežni poljubac u njoj.
Nijednu reč nije progovarala, koža joj se ježila dok sam ja vrhovima prstiju blago dodirivao njen goli struk ispod čaršava. Ali nije se bunila, čak joj je i prijao moj dodir.
L: Kako on nije dobio kaznu za to što ti je uradio?
Skupim snagu da je upitam plašeći se da ne počne opet da plače.
K: Nestao je nekim čudom... Martin ga je tražio, ali kada se meni pogoršalo stanje u bolnici odustao je od njega i usresredio se na moj oporavak.
L: Dobro je, nemoj se više prisećati toga. Nemoj da plačeš zbog njega više.
Blago je klimnula glavom i dalje ležeći na meni, te obriše suze i uspravi se.
Spojila je pogled sa mojim. Gledala me je sa nekom nadom, kao da je našla neki mir odjednom.
Blago je odvojila usne, te se malo odmakla od mene i skupila obrve zbunjeno.
K: Otkud ti ovde? I to samo u peškiru? Nije se valjda nešto desilo noćas?!
Stavila je ruke na čelo zabrinuto me gledajući.
Osmehnem se blago.
L: Ne brini, popila si samo malo više, jedva si ušla u stan.
K: Pa šta ćeš ti go u mom stanu?
L: Nemam vode, pa sam ušao kod tebe da se istuširam. I dalje se ne zaključavaš.
Pripretim joj slatko prstom i izmamim joj neki mali osmeh.
Izdahne smoreno, te spusti pogled.
K: Ispalo je kao da sam se zaista ponela kao kurva. Svako bi to pomislio kad bi video...
L: Hej hej...
Uhvatim je za bradu i pogledam je pravo u oči.
L: Ti nisi kurva, njemu očigledno nije dobro. A i njega ne treba da se tiče šta ti radiš i sa kim si.
Nevoljno je klimnula glavom posle nekoliko trenutaka, te je skrenula pogled na kratko.
Ćutali smo par minuta, sve dok nisam video da gleda u moj stomak i mišiće na njemu.
Spuštala je pogled sve niže misleći da je ne primećujem.
L: Gde to gledaš?
Trzne se na moj glas, te me zastrašeno pogleda.
K: Ne gledam... u šta bih gledala..?
Podignem obrvu ironično dok se ona sva spetljala i počela da crveni.
L: A da ne bi ti da ja sklonim ovaj peškir sa mene?
Upitam je zajedljivo i vragolasto na šta ona počne još napetije da diše i još više da crveni.
Izbegavala je moj pogled, te je krenula da ustane sa kreveta.
Brzo je uhvatim za ruku i naglo povučem ka sebi tako da je pala preko mene.
Usne su nam bile nekoliko milimetara jedne od drugih i naši uzdasi su se preplitali.
Nije pokušavala da se izvuče iz mog stiska, te je uhvatim za vrat i još više privučem sebi.
Oči joj postaju sve nežnije i polako ih je sklapala.
Samo sam joj se približio i gladno spojio naše usne. Uživala je možda i više nego ja, kao da joj je to trebalo. Kako joj i ne treba, posle takvih trauma sve za nju je bilo šok.
Stavila je ruku na moj obraz i nežno ga dodirivala dok su se naše usne sve više spajale i upoznavale se.
Njene ledene usne sam za tren ugrejao, postajale su sve toplije i mekanije.
Nakon nekog vremena se nevoljno i zadihano odvojimo. Odvojimo naše usne, ali ne i poglede.
Pređem palcem preko njene donje usne dok je vruć dah izlazio iz njenih usta.
Spojim nam čela i oboje u istom trenutku sklopimo oči dolazeći do daha.
L: Malo da odspavamo?
Kroz dah se osmehnula i klimnula glavom.
K: Može.
Podignem blago čaršav i ona ponovo namesti glavu na moja prsa, te se pokrijemo i polako zagrljeni utonemo u san.