Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 97. deo

~ Igra čežnje ~

●97.deo●

Leo P.O.V.

Sam moj dodir na njenom ramenu je bio spas za mene. A kada sam ugledao i njene oči osetio sam vatru oko srca. Iako je bila preplašena i uplakana, videla je spas u meni.
Krenula je da ustane, ali je od straha samo ostala ukopana u mestu.
L: Ne napreži se, ljubavi...
Čučnem pored nje i zagrlim je, a ona ispusti jedan jecaj zabijajući glavu u moj vrat.
L: Šššš... znam, znam... nemoj...
K: Ne znaš... koliko mi je drago... što si tu...
Pomazim je po kosi u nadi da će je više mojih dodira smiriti što mi i pođe za rukom.
Uhvatim je u naručje gadno gledajući Reja oko koga se razlivala krv, te je još jače pribijem uz sebe i izađem iz kupatila.
Dođem do kraja hodnika i pogledam u Martina koji je držao Aleks u svom krilu.
L: Hoće li se izvući?
M: Ne znam...
L: Moramo svi u bolnicu, nosi je.
Prošao sam pored njih i sišao u prizemlje, te izašao iz kuće. Jedino što smo imali je auto kojim smo došli.
Čim sam kročio nogom u auto, Kejt se opustila u mojim rukama. Pogledao sam je misleći da joj je bolje, ali nije se pomicala. Onesvestila se.
L: Kejt, ne radi mi to!
Promrdao sam je par puta dok Martin nije došao sa Aleks.
M: Od svega je iscrpljena, ne brini se biće dobro.
L: Tebi je gore brate...
Odgovorih mu gledajući u Aleks koja se preznojavala i u njenu ranu na stomaku iz koje je liptala krv.
M: Blek, vozi čoveče..!
U putu ka bolnici se Kejt nekoliko puta budila, ali nedugo zatim bi se ponovo onesvestila.
Sva odeća joj je bila razrezana, rame zavijeno, a koleno rasečeno. Usne su joj po neki put na svetlosti davale plavu boju.
L: Ne smeš da se predaš, razumeš li..? Ne možemo ovako da završimo ovu godinu...
Šaputao sam mirisajući joj kosu.
Čim smo stigli ispred bolnice, i Martin i ja smo sa devojkama u naručjima uleteli u bolničke hodnike. Kejt sam spustio na jedan od kreveta, dok su nas doktori saletali i pružali neophodnu pomoć u hodu.
Razišli smo se sa Martinom i Aleks na dve različite strane, a ja se u trenutku okrenem ka Bleku koji nas je pratio u stopu.
L: Vrati se u onu kuću i spasi onog gada. Ne sme na tako lagan način da umre.
Iznenađeno je podigao obrve, te je pucnuo prstima namignuvši mi.
B: To je taj rad dečko!
Istrčao je iz bolnice, a ja sam otišao za Kejt.
Ostavili su me ispred ordinacije, te sam je gledao kroz mali prozor.
Delovala je na momente beživotno, ali znam da se ona neće lako predati. Ne sme da se preda.
Kroz prozor sam video da mi se približava jedna od sestara, te je samo spustila roletne kako ne bih gledao.
L: Ne smeš ljubavi... ti si opasna, ne smeš da se predaš...
Prošaputam tiho, te naslonim svoje čelo na staklo čekajući da doktori urade svoje.