Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 28. deo

~ Igra čežnje ~

●28.deo●

*VEČE*

Kejt P.O.V.

Kako je padala noć, u meni je sve više ključala krv. Ne znam da li sam više bila, da kažemo, uzbuđena što ću konačno zatvoriti tog gada zbog zločina koje je počinio ili zbog toga što je povredio Lea.
Naglo podignem glavu i pogledam se u ogledalo. Namrštim se gledajući svoj odraz u ogledalu.
Što bih bila zbog Lea uzbuđena? Šta je pa on uopšte?
Vratim se u spavaću sobu, te sa kreveta uzmem već spremljenu odeću.
Već sam bila u crnom čipkastom donjem vešu, te samo navučem pomalo providnu belu majicu i farmerke.
Kod ulaznih vrata obujem standardne patike i kratku crnu kožnu jaknu.
Otvorim vrata i ugledam Lea koji me je već nestrpljivo čekao ispred.
K: Što ne čekaš u kolima sa Martinom?
Odmerio me je a pogled mu je malo duže zastao na mojim grudima. Tačno sam znala da se moj crni grudnjak vidi što je i bio deo mog plana.
Nakrivio je glavu u neverici.
L: Vidi se... mislim... grud... ovaj majica...
K: Opusti se malo, znam šta radim.
Skupio je obrve zabrinuto te krenuo za mnom niz stepenice sve do auta u kojem je Martin čekao na vozačkom mestu.
Leo sedne odmah na suvozačko mesto, a ja sednem pozadi.
Posle nekih pola sata vožnje nađemo se ispred hotela gde je Lukas odseo.
K: Vas dvojica ne izlazite i ne prilazite mi osim ako vas ne pozovem. Znači nisam nesposobna.
Uhvatim Martina kako prevrće očima u retrovizoru.
K: Martine, vidim te!
M: Ne smaraj, nego idi.
Izađem iz auta i uđem u zgradu. Auto je imao zatamnjena stakla tako da sam bila sigurna da Lukas neće ugledati Lea.
U prostranom hodniku nije bilo puno ljudi, ali su se čuli prigušeni glasovi ljudi iz susednih prostorija. Skrenem desno niz jedan uski i dugi hodnik koji je vodio do bara koji je bio u plavom svetlu i gde je miris cigareta i alkohola već ulazio u moj organizam.
Probijem se kroz gužvu i dođem do šanka i jedva nađem jednu slobodnu stolicu.
K: Martini!
Dobacim konobaru te on krene da mi sprema piće. Nisam ljubitelj tih egzotičnih pića ali za ovakve situacije moram da se uklopim.
Ubrzo se piće nađe ispred mene, te zavučem prst u uho i uključim malu bubicu koja je prisluškivala ovu dvojicu u autu. Jasno sam mogla da čujem njihove glasove.
L: Nisam smeo da je pustim, bolje da sam ja otišao.
M: Zna ona šta radi, mada bi i meni bilo lakše da znam šta je smislila.
Zaćutali su na trenutak a ja sam strpljivo čekala da nastave dalje.
L: I kakva joj je ona majica?! Sve se vidi!
Osmehnem se zlobno na ove reči a zatim se začuje i Martinov gromoglasan smeh.
M: Mnogo ste vas dvoje čudni, ali pristaje vam.
Nakašljem se glasno tako da me čuju.
K: Shvatate da mene ne možete da pređete?
Upitam ih dok je vladala tišina.
M: Gde si bre stavila taj odašiljač?!
Iznervirano ali i začuđeno me je upitao dok sam se ja smejala.
K: Proveri volan srećo.
Nakon par trenutaka sam čula i njihov ironičan smeh.
K: Prestanite da pričate gluposti i budite na oprezu za svaki slučaj.
Prekinem vezu, te ispijem odjednom svoj martini.
U međuvremenu se oslobodilo mesto sa moje desne strane, ali je već za par minuta došla nova osoba.
Xx: Martini? Mora da si opasna.
Okrenem glavu udesno odakle je glas i dopirao i odmah prepoznam Lukasa.
Osmehnem se zavodljivo i odmerim ga.
K: Hoćeš da saznaš?