Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 40. deo

~ Igra čežnje ~

●40.deo●

*VEČE*

Kejt P.O.V.

Tirkiz majica bez leđa, bele pocepane farmerke i čizme do kolena na štiklu. Stojim ispred ogledala i razmišljam da li da promenim garderobu. Nekako mi je previše.
Krenem nazad ka sobi ali ispred vrata zastanem.
K: Ma baš me briga, ionako ne izlazim tako često.
Prođem rukom kroz kosu kako bih je razbarušila.
Uzmem telefon sa stola i stavim ga u džep.
M: Šta je ovo? Opet Kejt kasni?
Odjednom se čuo Martinov razdragan glas u hodniku. Njegov provod je već počeo.
L: Ajde što kasni na posao, nego i ovako kasni.
Naravno, znala sam da će se Martinu pridružiti Leo. Prevrnem očima sa osmehom na licu, koliko god me on nervirao nekako je uvek uspevao da mi izvuče iskren osmeh.
Namerno naglo otvorim vrata i pogledam ih obojicu sa podignutim obrvama. Jasno se videlo da su se ipak malo uplašili od mog naglog pojavljivanja.
K: Odmah ogovaranje, a?
M: Opa, vidi ko se to sredio!
K: Nemoj da se vratim unutra i da vas obojicu ispalim.
Prevrnuo je očima dok sam ja krajičkom oka posmatrala Lea. Ćutao je dok smo se Martin i ja prepirali i posmatrao je mene.
Na sebi je imao belu majicu a preko nje teksas jaknicu.
Na brzinu ga odmerim, te bacim ključ Martinu.
K: Pretpostavljam da ti želiš da voziš.
M: A jok ti ćeš, pa da nas sahraniš.
Već sam silazila niz stepenice i ubrzo smo se svo troje smestili u auto.
Iako sam želela da se opustim noćas nešto mi nije davalo mira. U sebi sam osećala veliku nervozu.
Vrlo brzo smo stigli ispred kafića u blizini. Od samog pogleda na njega mi nije bilo dobro. U ovom kafiću smo se Rej i ja upoznali.
Izašla sam iz auta i zastala ispred zgrade, a zatim sam osetila ruke na ramenima.
M: Znam.. Ali opusti se sad.
Brzo klimnem glavom i brzo uđem unutra, a za mnom su ušli Martin i Leo.
Seli smo za sto odmah pored ulaza, Martin do mene a Leo preko puta.
M: Leo, koje je tvoje piće?
L: Votka.
Sa osmehom je izgovorio, a ja iznenađeno podignem obrvu.
K: Više mi ličiš na konjak.
M: E ne mogu svi da budu kao ja!
Prevrnem očima sa osmehom. Konobar nam je doneo celu flašu i sipao nam piće u čaše, ali sam se ja i dalje osećala čudno.
Počela sam sve češće da se osvrćem oko sebe, čak je i Leo to primetio ali ništa nije rekao.
M: Hoćeš li prestati više?
Trgne me Martinov nestrpljiv glas, te ja skrenem pogled pokoreno.
K: Imam osećaj da je Rej tu negde, ne bi me čudilo posle svega...
Nakašljao se prekidajući me i pogledom mi pokazivajući na Lea.
K: Ma zna, ispričala sam mu.
Odmahnem rukom i nastavim dalje da pogledom tražim Reja.
M: E preterala si! Sačekajte me tu.
Ustao je i izašao napolje.
K: Evo šta sam uradila..
L: Nisi kriva, bojiš se.
Zabrinuto skupim obrve i pogledam ga dok je ispijao votku iz čaše ne skidajući pogled sa mene.
Brzo uzmem svoju čašu i popijem sve naiskap.
Spustim čašu na sto i odjednom se Martin stvori pored mene.
M: Obišao sam oko cele zgrade i nigde ga nema, unutra isto nije, zato se molim te opusti više i večeras proslavi malo.
Nemo se osmehnem i klimnem glavom, te naspem sebi još pića.
M: Idem po još jednu flašu, da proslavimo kako treba.
Ustao je i otišao ka šanku i vrlo brzo je nestao u gužvi ljudi.

Leo P.O.V.

Voleo bih da mogu da joj pomognem da se opusti, ali isto tako bih voleo i da se taj gad baš sada pojavi i da nas vidi.
Kako sam zamislio to, u istom trenu sam kroz prozor video Reja sa rukama u džepovima na drugoj strani ulice.
Primetio nas je kako sedimo i pijemo.
Nije skidao pogled sa Kejt, a zatim je besno pogledao mene.
Brzo sam vratio pogled na Kejt kako me on ne bi primetio.
Namerno podignem čašu i razvučem osmeh gledajući u nju.
L: Da nazdravimo?
Pogledala me je ispod oka, a zatim se nasmejala, te podigla svoju čašu.
K: Čemu?
L: Mojoj slobodi iii... tvom odličnom radu.
Iskreno se osmehnula, te smo približili naše čaše i kucnuli se.