~ Igra čežnje ~
●49.deo●
Martin P.O.V.
Brišem znoj sa čela i nervozno ulazim u njen stan zajedno sa našim doktorom iz naše firme.
M: Šta je bilo?
Zateknem Lea u odelu na njenom krevetu dok se ona sređena u haljini uvija od bolova. U momentu mi kroz glavu prođe scena one noći, istu ovakvu sam je našao na podu.
Doktor joj priđe sa leve strane kreveta i polako je uhvati za rame. Pomerio ga je ali ona nije pokazivala tolike bolove.
M: Jel slomljeno?
D: Nije, kapilari i mišići oko ramena su verovatno popucali i to joj izaziva toliki bol.
L: Toliko je boli da je pomislila da je slomila rame?
D: Naravno, ovo je mnogo osetljivije od kostiju. Stavljajte joj obloge i neka naredne dve nedelje nosi elastični zavoj. I naravno, neko mora non stop biti sa njom, ne sme nikako da se napreže. Očekujte noćas da će imati groznicu zbog bolova
L: Biću ja ovde i paziću na nju.
Potvrdno klimnem glavom, te ispratim doktora i ponovo se vratim do sobe.
Leo me presretne i počne besno da šapuće.
L: Kunem ti se, sopstvenim rukama ću ga ubiti!
Pokažem mu rukom da se stiša a ujedno i smiri, te blago pritvorim vrata njene sobe.
M: Smiri se bre! Šta ćeš kad ga ubiješ? Ići ćeš u zatvor. I šta će biti sa Kejt?
L: Pa bar ću biti siguran da je on neće dirati.
M: Alo bre dozovi se pameti! Sad ona zavisi od nas, zato se priberi. Sad ulazimo unutra da je svučemo nekako, stavimo obloge i zavijemo joj rame.
Ni ne sačekam njegov odgovor već uđem unutra. Ušao je i on odmah za mnom, tako da sam znao da su moje reči imale nekog smisla.
Ja sam joj prišao sa leve strane a on sa desne. Ona je delovala kao pijana, lice joj je bilo znojavo.
Nekako je svučemo posle deset minuta mučenja i obučemo joj nešto komotnije. Majicu na tanke bratele i crni šorts. Jedva smo i to našli.
Ispod njenog kreveta sam našao kutiju sa raznim kremama, zavojima i lekovima.
L: Ispod kreveta?
Leo me je upitao začuđeno.
M: Čudna je otkad se rodila.
K: Čula sam... to...
Promrmljala je kroz bolne uzdahe, nasmejao sam se kratko a Leo ju je poljubio u čelo.
Namazao sam joj kremu i previo rame zavojem.
U svoj toj tišini sam u sebi sve više besneo zbog toga što ovo nisam uspeo da sprečim. Nisam ni očekivao da će se ovo ponoviti..
Spakujem sve kreme u kutiju i odložim je pored kreveta, te pokrijem Kejt, a Leu pokažem da krene sa mnom napolje.
Nečujno izađemo i smestimo se na kauč.
Pošto ugledam stvari sa cipelarnika na podu shvatim da se nešto desilo, ne između Kejt i Reja, već između Lea i Reja.
M: Ispričaj mi.
L: Trebalo je da idemo na večeru i krenuo sam ka njenom stanu. Nisam ni pokucao na vrata, već sam čuo njihove glasove. Njen glas je bio tako uplašen a on je vikao na nju. Zaključao ju je unutra. Na kraju sam na silu ušao i udario ga par puta. Udarao bih ga još ali sam video nju kako leži i plače od bolova.
M: A on?
L: Šta misliš? Kao neka pička je pobegao.
Ironično izdahnem, te zabacim glavu.
M: Donesi nešto svojih stvari ovde, budi ti pored nje.
Klimnuo je glavom, te izašao iz stana.
Savijem se i stavim glavu u svoje ruke.
A Rej kako ću te uništiti!
Leo se za par minuta vratio presvučen samo u donju sivu trenerku, te ja ustanem i priđem mu.
M: Biću budan, ako se nešto pogorša zovi me. I zaključaj molim te, znaš da ona to ne radi.
L: Sve znam...
Potapšem ga po ramenu, te izađem ostavljajući njega sa Kejt. Sad kad znam da je on sa njom, lakše mi je. Ali neću se smiriti dok Reja ne uhvatim i lično se postaram za njega.
YOU ARE READING
Igra čežnje [ZAVRŠENA]
Mystery / ThrillerKejt je jedna ratoborna, jaka i samouverena osoba koja svojim mračnim pogledima svima budi strahove u kostima. Žena je koja se čvrsto drži svog stava i svojih principa. Kad god bi neko rekao "Žena, policajac" ona bi na to podigla glavu i čvrsto usta...