Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - Kraj

~ Igra čežnje ~

●Kraj●

Kejt P.O.V.

Izađemo iz sale pune prvenstveno dobrih uspomena, te siđemo sprat niže gde se nalazila Martinova i moja kancelarija. Iz hodnika pogledam ka izlazu i vidim Aleks i Bleka kako razgovaraju a zatim se i grle. Delovalo je kao da se pozdravljaju.
L: Znaš šta sam razmišljao?
K: Mora da je potrajalo.
Zlobno sam mu se nasmešila gledajući ga kako prevrće očima.
L: Šta misliš da se zaposlim ovde?
Podignem obrve u čudu, te trepnem par puta.
K: Ovde? Kod nas? Šta bi radio?
L: Ne znam... možda bih obučavao tebe.
K: Ja sam već obučena, šta ti to imaš a da ja ne znam?
L: Mnogo toga.
Namigne mi šmekerski, te ovoga puta ja prevrnem očima. Ako bude radio ovde, neću moći da se suzdržim, želeću ga na svakom koraku. Ali opet će mi biti blizu i moći ću non stop da ga gledam.
L: Gde si odlutala?!
Vikne na mene dozivajući me iz mojih misli, te se povratim kroz par treptaja.
K: Nigde.. Može, popričaj sa šefom onda.
Klimne mi glavom i poljubi me u obraz, te nastavi put do šefove kancelarije.
M: Kako vam je u novoj kući?
Okrenem se i ugledam Martina.
K: Dobro je.
Odgovorim kratko povremeno skretajući pogled zbog sećanja na prošlu noć.
M: Šta se kriješ, vidi ti se sve na licu.
K: Šta to?
M: Daj bre Kejt, piše ti na čelu da ste se kresnuli sinoć!
K: Ajde vikni glasnije, mislim da te onaj gore na zadnjem spratu nije čuo. I šta hoćeš, jesmo! I super nam je bilo!
Počne da se smeje jer sam se budalasto branila, te se i ja nasmejem a zatim pogledam u Aleks i Bleka.
K: Šta je sa tvojom ljubavnicom?
M: Ništa.
K: Kako ništa? Brineš se za nju i više nego neko najrođeniji, a sad kažeš ništa. Kaži mi iskreno.
M: Ne znam Kejt. Svašta se desilo i uopšte ne znam šta da mislim.
Ovo je prvi put da ja njega čujem kako izgovara da nešto ne zna. Začudim se, ali ipak nastavim istu temu i prekstim ruke.
K: Razumem te.. Nije mala stvar kad neko treba da te ubije a zavoleo si tu osobu..
Misli mi na trenutak odlutaju do Reja, ali brzo odmahnem glavom jer je to sada iza mene.
K: Ali i ja sam nekako smekšala, meni je isto spasila život, zajedno za Blekom. A i tebi je. Da nije primila taj metak umesto tebe, ti sad ne bi stajao ovde pored mene i pričao sa mnom.
Gledao je nemo u nju kako razgovara i zadnji put grli Bleka, te je klimnuo glavom i kreno ka njoj.

Martin P.O.V.

Kako sam prilazio Aleks, tako je Blek seo u auto i odvezao se.
M: Gde je on odlepršao?
Iznenađeno me je pogledala dok je stajala naslonjena na malu ogradicu odmah pored stepeništa.
A: Zamisli, smuvao se sa onom medicinskom sestrom iz Švajcarske. Tamo će se preseliti, kaže da je puna para.
Odgovorila mi je kroz smeh. Videlo se da je srećna zbog njega ali ujedno i tužna jer će biti daleko.
M: Šta ćemo mi?
Progutala je knedlu ne gledajući u mene već u pravcu gde je Blek otišao.
A: Videću da nađem neki stan, trebaće mi posao...
M: Nisam te to pitao.
Prekinem je jer se nadala da će izbeći odgovor.
M: Pitao sam šta ćemo MI...?
Pogledala me je pomalo uplašeno.
A: Ja sam te povredila, šta ću ovde?
M: Ne seri!
Gledala me je začuđeno ne verujući šta pričam. Ni sam sebi ne bih poverovao ali tako je.
M: Ostaješ kod mene. Krenućemo ispočetka. Može?
A: Može..
Pružim joj ruku sa osmehom na licu.
M: Martin.
Uzvrati mi pozdrav te se konačno osmehne.
A: Aleks.

Kejt P.O.V.

K: Ii?
L: Šta i?
K: Ne provociraj me, nego pričaj šta je šef rekao.
L: Hmm... Primljen sam. Nakon nekoliko nedelja obuke biću trener poput tebe i Martina.
Osmehnem se radosno i pomazim ga po obrazima.
L: I ti ćeš mi biti trener.
K: Čiji je to zahtev bio, šefov ili tvoj?
L: E pa sad, hoćeš mnogo da znaš.
Osmehne mi se i tresne me neprimetno po zadnjici, te ja počnem da se ogledam u njegovim očima. Zagrlila sam ga i setila se svega, našeg prvog susreta, nerviranja, suza, poljupca, svađe, tuge, sreće i naše strasti.
Na kraju se osmehnem dok me je on sa smeškom gledao, a zatim me rukom dotakao pokazivajući na moje srce.
L: Jel i dalje ta stvar tu hladna?
K: Samo prema tebi nije.
Zavučem ruke u njegovu kosu i propnem se na prste kako bih ga poljubila a zatim se za tren izgubim u tom poljupcu.
Te usne su sada moje, te usne koje su izgovorile zanosno njegovo ime, koje su me posle toliko slomova i hladnoće ugrejale. Te usne su preko mojih uspele da otope taj deo srca gde se on nalazi, sada i zauvek...