Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 94. deo

~ Igra čežnje ~

●94.deo●

*JUTRO*

Kejt P.O.V.

Sporo otvaram teške kapke budeći se u istom položaju u kom sam sinoć zaspala.
Sutra je Nova godina, a ja se sigurno neću izvući odavde. Što je još gore, ovaj zadnji dan će me podsećati na nešto najgore što mi se u životu desilo. Bar mi je bilo lepo ono vreme koje sam provela sa Leom.
Zatvorim oči stezajući vilicu kako bih zadržala jecaje, ali pustim suze da poteknu niz moje lice. Da li je moguće da ću ovde završiti..?
Ne, ne smem to uraditi. Danas se ovo završava, izvlačim se ili živa ili mrtva. Treće opcije nema.
Promrdam prstima trpeći malu bol, ali ipak smognem snagu da podignem ruke i obrišem suze.
R: Ljubavi, spavaš li još?
Kucnuo je na vrata, a odmah zatim i ušao, a ja sam ga pogledala uplašeno.
R: Kako si spavala?
Prišao mi je i podignuo me da sednem, a ja sam se borila sama sa sobom. Ovo mi je jedina šansa, ako ovo propadne neće me biti više.
Blago podignem uplašeni pogled ka njemu i prikupim snagu da progovorim.
K: Malo sam ukočena, ali sam spavala ipak.
R: E dobro je, danas ćemo ceo dan biti zajedno.
Osmeh mu se pojavio na licu, te je iz džepa izvadio novi špric.
K: Nemoj...
Podigao je obrve zbunjeno dok sam se ja pomalo tresla od straha.
K: Neću ništa uraditi, ali ne bodi me...
Ćutao je par trenutaka, te izdahnuo i vratio špric u džep.
R: Želim da imamo lep doručak, u pravu si. Ali odneću te do dole.
Nesigurno klimnem glavom, te me uzme u naručje i ponovo poljubi u čelo. Gadilo mi se to, ali moram da trpim ako mislim da se izvučem.
Spustio me je u prizemlje, sve do trpezarijskog stola pored kuhinje, a na stolu je bilo svega i svačega. Od mlečnih proizvoda preko silnog voća sve do raznog mesa.
R: Pripremio sam ti jagode, njih najviše voliš.
Sa blagim osmehom klimnem glavom i uzmem činiju i počnem da ih jedem.
R: Drago mi je da si ipak shvatila da se kajem za sve. Biće nam mnogo lepo.
Biće Leu i meni lepo ako se ti skloniš, to bih mu rekla ali ipak moram da nastavim sa glumom.
K: Možda ipak treba da ti dam drugu šansu.. dosta se trudiš..
Nasmejao se dok je ispijao čašu mleka.
Pogledam kroz prozor iza njega i spazim moj crni džip.
K: Šta će moj auto ovde?
R: Ostavila si ga na aerodromu u našoj zemlji, i kao i obično nisi ga zaključala. Njime sam došao po tebe.
Kako bih ga zgromila, kako sme auto da mi dira?!
Sklanjajući pogled sa njega, ugledam crni fiksni telefon na malom stočiću pored prozora. To mi je karta za izlaz odavde. Osmotrila sam još malo okolinu kroz prozor ako zatreba, te nastavim sa jelom.
R: Hoćeš da ti sredim kupatilo da se okupaš i malo osvežiš? Mogli bismo uveče na večeru, uzeo sam ti i haljinu.
To! To mi treba, da se skloniš odavde.
K: Može, ti mi onda sredi kupatilo, a ja ću da nastavim sa doručkom.
Poskočio je sa stolice i odjurio na sprat a ja sam tiho izgovorila jedno "mamlaze".
Dejstvo onog njegovog sranja je prošlo, te sam polako ustala i prišla prozoru. Sva sreća što pamtim brojeve, da to ne umem za mene bi ovo bio kraj...

Leo P.O.V.

L: Nađe li nešto, života ti?
B: Jedna kamera iznutra je uhvatila samo delić. Meni je ovo nepoznato, ali vi možda znate.
Okrenuo je monitor ka Martinu i meni gde se video crni džip kako u uglu odmiče od hotela.
L: To je njen auto!
M: Dakle, imbecil nije pametan da uzme neki drugi auto nego njen!
L: Ćuti i ovo je dobro.
Kako sam to sa minijaturnim olakšanjem izgovorio, tako se moj telefon oglasio. Bio je nepoznat broj.
L: Da?
K: Leo..
L: Kejt ljubavi?!
K: Bože, kako mi je drago što ti čujem glas..!
Glas joj je od tuge pucao i samo što nije zajecala.
L: Nemoj ljubavi, nemoj plakati..
Uključim telefon brzo na zvučnik kako bismo svo četvoro mogli da je čujemo.
K: Ne znam gde sam... neka velika je kuća... znam samo da smo mojim autom došli. Nađite auto, ima aparat za praćenje, ne verujem da ga je skinuo.. pratite i ovaj telefon sada.
B: Našao! Udaljeni smo manje od sat vremena od tebe.
M: Kejt, je li ti nešto uradio?
Začula se tišina na par trenutaka, a ja sam Martina uplašeno pogledao.
K: Požurite... neću moći dugo da odugovlačim...
Brzo sam prekinuo vezu i svo četvoro smo u istom trenu izleteli iz sobe.