Igra čežnje - 4. deo

148 3 0
                                    

~ Igra čežnje ~

●4.deo●

Kejt P.O.V.

Složim ozbiljan izraz lica dok sam ga gledala kako polako otvara oči i uspravlja se.
K: Lezi dole, krvariš.
Progovorim hladnim glasom a on me samo popreko pogleda i utom ponovo uđe Martin sa setom za prvu pomoć i priđe mu.
Krene da uzima zavoje ali ga telefon prekine.
Javio se, a ja se nisam pomerala sa svog mesta, tačnije 3 metara od njih.
M: Previj ga ti, ja moram hitno da idem.
Raširim oči gledajući u njega.
K: Zašto ja? Pa pozovi hitnu nek se oni pobrinu za njega.
M: Ne zanovetaj, uzmi mu i izjavu, šef će od tebe tražiti da mu podneseš izveštaj.
Odgovori mi i prođe pored mene te izađe.
Gledala sam kako se auto udaljava. Lepo, ja ću morati peške.
Okrenem se ka ovome koji je i dalje sedeo na podu držeći se za glavu. On krenu da ustane ali ga ja zaustavim.
K: Gde si bre krenuo? Vidiš da si bio onesvešćen i ti bi da ustaneš.
Priđem mu smoreno i čučnem pored njega, te uzmem gazu i počnem da mu čistim ranu na glavi.
Stegao je zube jer ga je peklo a meni se kut usne izvio u mali smešak koji on nije video.
K: Otkad radiš ovde?
Odvoji se blago od mene i pogleda me namršteno.
Xx: Zar ti ličim na nekog ko radi ovde?
Odmerila sam ga i videla da ima kravatu i da je u sakou. Lepo sam se ispalila..
Namrštim se i pritisnem mu jače gazu na glavi tako da je glasno jauknuo.
K: Pazi malo na jezik! Pričaš sa policijskim licem.
Razmenimo besne poglede, te on skrene pogled ali me ubrzo opet pogleda, a ja nastavim da mu čistim ranu.
K: Ajde sad lepo pričaj šta se ovde desilo.
Xx: Ovo je jedna od mojih radnji. Obilazim ih redovno. Ušao sam a ne zadugo su se čuli pucnji i razbijanje stakla. Nekoliko ljudi sa maskama su uleteli u radnju i mene i prodavca razdvojili. Udarili su mi glavu u nešto a poslednje čega se sećam je da su njega izveli na zadnja vrata.
Pričao je pomalo otežano i zadihano. Očistim mu svu krv i zavijem mu glavu, te ustanem i pružim mu ruku da ustane.
On je prihvati i stane i on na noge.
Xx: Kako si se ponašala na početku, sad je super.
Uzmem mali papir i olovku sa pulta, te ih naslonim na zid.
K: Ime i prezime?
Osmehne se dok je popravljao kravatu.
L: Leo Voker.. Ti?
Stavim papir u džep i pogledam ga popreko.
K: Nismo na ti. Kejt Preston.

Igra čežnje [ZAVRŠENA]Where stories live. Discover now