Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 100. deo

~ Igra čežnje ~

●100.deo●

Leo P.O.V.

L: Gade...
Krv mi je u jednom trenu proključala, ali sam mu i dalje sporo prilazio.
R: Šta ti hoćeš?!
Vikne na mene što mene samo još više razbesni. Stegnem ga žustro za vrat dok sam ga krvnički gledao želeći da mu odmah prekinem disanje.
L: Kako si se usudio da dotakneš Kejt..?! Ajde što si je dotakao, nego si je i mučio! KAKO SI SMEO?!
Izderem se na njega i još jače ga stegnem za vrat na šta on počne da sklanja moje ruke gušeći se.
L: Imaš ipak sreće što sam ja rekao da se spasiš.. Jer za tebe nije tako laka smrt, ti zaslužuješ da truneš u zatvoru..!
Pustim ga odjednom kako bi došao do vazduha. Treba mi živ. Ne može tako lako proći za ono što je uradio Kejt. Stegne mi se grlo samo od sebe kada pomislim na rane na njenom telu. Rane koje je on svojim rukama napravio, tobože jer je voli.
R: Bio sam svo vreme uz vas! Gledao sam kako grliš moju devojku!
L: ŠTA BRE TVOJA DEVOJKA?! PRESTALA JE DA BUDE TVOJA DEVOJKA KADA JE UPALA U KOMU ZBOG TEBE!
Opet puknem i dohvatim ga za kragnu izvlačeći ga iz kreveta, te ga pribijem uz zid.
L: Ovako si je i ti pribio uz zid, jel tako?! Sećaš li se šta si joj onda uradio?!
R: Da se nije otimala, ne bi joj bilo ništa!
Snažno ga udarim pesnicom u vilicu i svom snagom ga bacim u zid.
Jauknuo je glasno od bola, te nastavio da se grči na podu.
L: Kako li si samo pomislio da ćeš je opet imati... I nemoj misliti da nisam primetio da ti je bio otkopčan šlic kad sam te video pored nje. Nikad je nećeš ponovo imati, ja to neću dozvoliti!
R: Misliš da si bolji..?
Osmehnem mu se ironično odmahujući glavom u neverici.
L: Kako možeš to da me pitaš kad si ti taj koji ju je mučio? Misliš da bih joj ja to uradio?!
Šutnuo sam ga još jednom u stomak, te obrisao znoj sa čela.
L: Jedini razlog zašto ću te sada ostaviti u životu je taj što i Kejt želi da te vidi kako propadaš! Ali ti nikada nećeš smeti da joj priđeš. U suprotnom ću te ja sahraniti!
B: Već si završio?
Blek se odjednom pojavio u sobi gledajući u Reja.
R: Prevarantu! Lagao si me!
B: Ma daj, o'ladi! Zar si stvarno mislio da ću ti pomoći?
L: Odvedi ga u stanicu, znaš već šta treba da radiš.
B: Znam sve.
Prođem pored njega, te ga sa strane pogledam.
L: Dobar si ti Blek..
Osmehne se, a ja izađem iz hotelske sobe.
Trebao sam još da ga izudaram, ali se bar nadam da sam mu slomio rame. Baš kao što je on to uradio Kejt.
Sa nekim blagim olakšanjem odahnem, te ponovo krenem put bolnice.
Bar će me Kejtino lice držati u životu.. samo da se probudi...