Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 15. deo

~ Igra čežnje ~

●15.deo●

Kejt P.O.V.

Šokirano sam posmatrala Martina dok je pričao o mogućnosti bombe.
K: Zašto mi to malopre ne reče?
M: Ženo, čovek se budio u tom trenutku.
Odgovori mi potpuno smireno dok se Leu ocrtavao mali smešak na faci.
K: Vidi ovog, ovaj se smeje...
L: Kuća mi je najmanji problem, snaći ću se. Više me nervira Lukas..
M: Ti se oporavljaj i dok ne izađeš iz bolnice traži drugi smeštaj, a obići ćemo te i mi uskoro.
Pogledam ga širokih očiju ne verujući šta priča. Koga bre da posetim?!
Glavom mi pokaže da idemo, te Leu podignem ruku u znak pozdrava i oboje izađemo napolje.
K: Lukas je već tri koraka ispred nas a mi ni plan nemamo!
Počela sam da povisujem ton dok smo išli ka autu.
M: Smislićemo nešto kad se vratimo na posao. Inače... Rej te je zvao.
Iznervirano skupim pesnice a i obrve pokušavajući da ne puknem ali mi to ne pođe za rukom.
K: Šta bre hoće više?! Jel ja treba njega da ubijem da bih ga sklonila iz mog života?!
M: Ej, tako nervozna mi ne trebaš na poslu. Idemo sad lepo na posao, da radimo i da treniramo. Imamo drugi čas za manje od dva sata.
Prevrnem očima, te on upali auto i ubrzo stignemo na posao.
Krenemo uz stepenice ali nas glas iza nas zaustavi.
Xx: Treneri.. ovaj... treba mi pomoć...
Okrenemo se i ugledamo jednu devojku iz moje ekipe kako joj krvari šaka. Držala se za nju i uplašeno nas je gledala.
Okrenem se ka Martinu i potapšem ga po ramenu.
K: Ti sredi ovo, ja moram da radim.
Prođem pored njega i odem u svoju kancelariju.

Martin P.O.V.

Ostanem bez reči nekoliko trenutaka, te se brzo trgnem i pokažem devojci da uđe u jednu od prostorija.
M: Šta se desilo?
Xx: Razbila sam čašu..
Podignem jednu obrvu i zaustavim da čistim ranu na tren.
M: Namerno ili slučajno?
Podigla je pogled i spojila ga sa mojim. Razočarano je izgledala.
Xx: Naravno da je slučajno..
M: Moje je da pitam.
Nastavim da joj čistim šaku ali povremeno osetim kako me gleda.
Pravio sam se da ne primećujem, te završim i ustanem, što i ona uradi.
Xx: Hvala Vam..
M: Tu smo za sve vas. A ti si...?
Osmehnula mi se i pogledala me pravo u oči.
A: Aleks.
Odmah je sklonila pogled i izašla brzo iz prostorije a meni pogled ostane na njoj sve dok nije napustila moje prisustvo.