Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 22. deo

~ Igra čežnje ~

●22.deo●

Kejt P.O.V.

Unutrašnjost njegovog belog BMW-a predstavljala je njegov karakter. U njegovim stvarima, nameštaju, kolima je sve bilo svetlo, dok je kod mene bilo totalno suprotno.
Moje stvari, nameštaj pa čak i auto je bilo najtamnije boje - crne.
Pružio je ruku ka kontrolnoj tabli i okrenuo dugme za grejanje. Odmah je počelo da mi se greje sedište.
L: Jel bolje tako?
K: Jeste, hvala..
Desni kut usne mu se izvio u smešak na šta se i ja blago osmehnem.
L: Znao sam da tu živiš.
Okrenem se prema njemu i podignem obrvu.
L: Ali pored toga, taj stan je svakako bio na prodaju, a ja sam morao negde da se smestim.
Osmehnem se opet te odmahnem glavom.
K: Kao da ja to nisam shvatila sama..
L: Ipak sam hteo da kažem, da ne ispadne da lažem.
K: Lepo od tebe, to je nešto novo kod tebe, a?
L: Hehe, ja sam uvek dobar.
Okrenuo se i namignuo mi. Za divno čudo, nije mi smetalo to njegovo ponašanje.
K: Gde si ti krenuo ovako rano?
L: Imam nešto da obavim na tvom poslu.
Naglo se okrenem prema njemu gledajući ga začuđeno.
K: Šta bre ti imaš da radiš u mojoj firmi?
L: Polako polako. Ti beše meni ne pričaš o tome šta ti radiš, jel tako?
K: To nije...
L: Ne ne, isto je. Ovo su moji poslovi i moram da radim. A nema potrebe da ja tebi pričam o tome.
K: Alo, ne nerviraj me, sad ću da otvorim vrata i da iskočim iz auta!
L: Ne lupaj, vrata se zaključaju kad upalim auto.
E u kurac, baš sam pametna ispala.
K: Dobro, onda mi kaži šta radiš.
L: Ma mani me se, neću ti reći.
Besno se zavalim nazad u sedište i prekrstim ruke. Osetim kako je dao veći gas, te ga ja ironično pogledam.
K: Na meni to ne radi, ja obožavam brzu vožnju.
L: Ne čudi me.
K: Šta je to trebalo da znači?!
L: Bože, što se ti toliko ljutiš? Pristaje ti da voliš brzu vožnju, šta sam loše rekao?
Pričao je kroz neki vragolasti smeh dok se "branio".
K: Ne ne, očigledno nešto hoćeš da kažeš! Kaži odmah!
L: O Bože...
Počeo je da se smeje dok se parkirao na parking moje firme.
K: Ma ti si kreten!
Izađem iz auta i zalupim vratima, te krenem ka ulazu.
Osetila sam ga odmah iza mene, te ubrzam korak i popnem se na sprat moje kancelarije.
I dalje me je pratio, držao je korak sa mnom. U hodniku naletim na Martina koji nas je sa oduševljenjem ali i sa čuđenjem pogledao.
M: Leo, kako si?
L: Odlično, potpuno sam se oporavio.
Prevrnem očima dok sam Leu i dalje bila okrenuta leđima, te priđem Martinu i uhvatim ga za ruku i povučem ka kancelariji.
Uđemo zajedno te ja zatvorim vrata za nama.
M: Nešto ste se lepo družili..
K: Martine, ne seri molim te. Ovaj degenerik se uselio preko puta mene! I lepo se poneo jutros da me poveze jer sam ja glupača juče došla peške kući. I onda me je iznervirao u sred vožnje!
M: Verujem, tebe je teško iznervirati..
Streljam ga pogledom na šta se on štrecne.
K: Jel si i ti to počeo da me zajebavaš?!
M: Ne ne, ne želim još i ja da ti stajem na muku. Danas nemamo trening.
K: Zašto?
M: Ne znam, tako je naređeno. A tebe je šef tražio u njegovoj kancelariji.
Smestim svoje stvari na moj sto i skinem jaknu, te se zaputim ka šefovoj kancelariji.
Uđem unutra gde je on već bio zatrpan papirima.
K: Zvali ste me?
Naglo podigne glavu i pozdravi me osmehom te mi pokaže da sednem.
K: Neka, dobro mi je ovako.
Izdahne umorno, jer je već navikao na moju tvrdoglavost.
Š: Martin ti je verovatno rekao da danas nećete imati trening. Napravićemo novi raspored, umesto u 9 časovi će biti u podne. Ali to nije razlog zašto sam te ja pozvao.
Stavim ruke iza leđa razmišljajući šta sad ima u planu.
Š: Jedan mladić se prijavio za časove samoodbrane i tražio je najboljeg trenera, tako da sam ga prijavio kod tebe.
K: U redu. Kada dolazi?
Š: Već je stigao, presvlači se. Dakle, u 9 ćeš imati časove sa njim a u podne ti i Martin imate vaše ekipe. Možeš da ideš sada u salu, odmah ćete početi.
Klimnem glavom, te izađem i pođem put sale.
U svlačionici čujem neko šuškanje, te smirenim glasom progovorim.
K: Kada se spremite, produžite u salu, čekam Vas.
Uđem u prostranu salu i stavim ruke na bokove. Počnem da pomeram glavu kako bih se malo zagrejala za trening.
Već u sledećem trenutku začujem korake iza sebe, te svežem kosu u rep.
K: Ja sam Kejt Preston, Vaš trener. Samo mi recite zašto ste zatražili ove časove?
Xx: Vi mi recite.
Trgnem se ponovo jer je taj dobro poznati glas probudio neki čudan osećaj u meni.
Okrenem se i ugledam Lea u crnoj majici na bretele i sivim šortsom.
K: Ma daj...