Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 23. deo

~ Igra čežnje ~

●23.deo●

Leo P.O.V.

L: Kako misliš u tim farmerkama da treniraš?
Upitam je osmehujući joj se.
K: Kakva je ovo zajebancija bre?
L: Ne znam o čemu pričaš, ali ja sam tražio časove samoodbrane. I sigurno su mi tebe dodelili.
K: Šta će bre tebi časovi samoodbrane?
L: Kako šta će mi? Šta mi se sve desilo, trebaju mi časovi. Ne znam ja šta će biti sutra.
Prevrne očima i stavi ruke na bokove dok sam je ja zanosno posmatrao.
K: A briga me više... Ajde dođi na sred sale.
Približim joj se, te je odmerim.
K: Šta je?
L: Pa kako ćeš u farmerkama?
K: Pa neću sigurno da ovde izvodim neke akrobacije! Pokazaću ti nešto malo sa rukama i to je to.
L: Ne može, ja danas hoću potpuni trening.
K: Baksuze!
Vikne meni u lice i iznervirano prođe pored mene.
Ubrzo se vrati u crnom sportskom topu i i crnom šortsu.
Opet je odmerim, ali se uozbiljim kada se susretnem sa njenim ljutim pogledom.
K: Ne bleni u mene!
Podignem ruke u znak odbrane, te i ona i ja stanemo na sred sale.
K: Stegni pesnice i drži ih tačno ispod očiju. Tako svoje lice štitiš, ali moraš biti spreman da ruke brzo spustiš ako neko krene da te udari u stomak.
Krenula je brzo pesnicom pravo meni u stomak ali sam brzo odreagovao i uhvatio sam je za ruku.
Podigla je obrvu sa zadovoljnim osmehom na licu.
K: Dobro je, imaš dobre reflekse. Vidi se da si imao nekog iskustva ranije.
L: Rekao sam ti da sam se sa Lukasom puno tukao.
K: Hajde probaj napad. Probaj kroše da mi daš.
Zamahnem rukom ali pre nego što joj se približim otvorim šaku, te je obema rukama uhvatim za ramena i pribijem je uz zid tako da se naša lica nađu udaljena samo par centimetara.

Kejt P.O.V.

Na trenutak čvrsto zatvorim oči kada se nađem pribijena uz zid. Otvorim ih i ugledam njegova dva zelena oka.
Nije me prejako stezao, ali dovoljno da ja ne mogu da se pomerim.
Počeli smo napeto da dišemo, njegov dah je kružio oko mog lica i vrata. Bio mi je jako blizu, ali po prvi put mi nije smetala tolika njegova blizina.
Njegov stisak je bio čak i prijatan, ali me je na tren podsetio večeri kada me je Rej povredio.
L: Nešto se ne buniš?
Prekine me u razmišljanju, te se ja osmehnem ironično.
K: Mogu lako da se izvučem, ali koliko se sećam rana ti je tek zarasla.
L: Ne koristi moju ranu kao izgovor, prija ti zato ne bežiš.
Približio mi se još više i gotovo nam spojio čela. Njegov dah je većinom ulazio u moja usta, te ja naslonim glavu na zid i počnem još dublje da dišem kako bi i njemu moj dah pravio probleme.
K: Namerno si se prijavio kod mene na časove?
Izvio je obrve sa nekim vragolastim osmehom.
L: Možda.. ko zna.. ti to ne možeš da znaš..
Probam da se istrgnem ali me on samo još više stegne. Jauknem malo od bola, te skupim obrve.
K: Popusti malo, imam staru povredu..
Izgovorim pomalo uplašeno na šta me on tužno pogledao i odmah popustio stisak.
L: Izvini... nisam znao, inače ne bih...
K: Znam, nisi kriv, u redu je.
Odmakne se malo, ali počne nežno da prelazi rukom preko mog levog ramena.
Pogledam ga u oči i vidim da se duboko u sebi kajao za to što se onako poneo.
K: Sve je u redu, ne boli puno, nemoj se brinuti.
Xx: KO JE ON?!
Grubi muški glas se začuo iza mene i odmah sam znala čiji je i da će nastati haos.
Okrenem se i ugledam besnog Reja kako steže pesnice sve vreme gledajući u Lea.
Uspravim se i namršteno ga pogledam.
K: Odakle ti pravo da se pojaviš posle onoga juče?!
R: Kejt, ne izluđuj me! Ko je ON?!
K: Napusti smesta zgradu ili ću te ja lično izbaciti.
R: Znači ovako mi se svetiš?! Time što si pokupila nekog gubitnika i što si postala kurva?!
L: Alo pazi, šta pričaš!
Odgurnem Lea, te potrčim prema Reja i jako ga udarim kolenom u međunožje.
Pao je i počeo da se presavija od bolova.
K: Još jedanput me tako nazovi i ostaćeš bez svog "druga"!
Izgovorim već kroz suze te potrčim pored njega. Čula sam korake iza sebe, Leo je ipak krenuo za mnom.
Siđem niz stepenice u onoj sportskoj odeći, te besno pogledam u obezbeđenje.
K: Još jedanput pustite Reja u zgradu, ubiću vas sve do jednog!