Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 83. deo

~ Igra čežnje ~

●83.deo●

*SLEDEĆI DAN*

Martin P.O.V.

Cele noći nisam oka sklopio. Ne mogu sam sebi da poverujem da se toliko stresiram oko jednog čoveka. I to ne bilo kojeg, već ubici mog oca. Čovek koji je uništio našu porodicu. A šta ja radim? Brinem se.
Odmahnem glavom, te u istom momentu iz kupatila izađe Aleks.
A: Jesi li dobro?
M: Čekam te ispred.
Odgovorim joj ne gledajući u nju, te izađem u hodnik i naslonim se na zid pored vrata.
Priberi se malo Martine..! Sve jače stežem pesnice u džepovima, ali naglo prekinem sa tim kada Kejt i Leo izađu iz svoje sobe.
K: Opet nisi spavao?
Odmahnem glavom, te se malo protegnem.
M: Gde ćete vi?
K: Imamo... neka posla.
M: Hah.. Pitam se šta..
Naglasim to i osmehnem se dok me je Kejt ironično gledala. Odjednom joj se izraz lica promeni i primetim da gleda pored mene, te se okrenem i ugledam Aleks.
K: Gde idete vi?
M: Malo da skijamo.
Okrenula se ka njoj, te prekrstila ruke.
K: Vidi pa ga ubij na skijanju, možda ti pođe za rukom ovaj put.
Odbrusila joj je i otišla zajedno sa Leom pre nego što sam uspeo išta da kažem, a Aleks se samo besno vratila u sobu.
Uđem za njom i zatvorim vrata.
A: Dosta je više! Prećutala sam svako njeno provociranje, ali ovo je previše!
M: A šta hoćeš?! Zar nije u pravu, pokušala si da me ubiješ!
A: Jesam, ali evo te, živ si ispred mene! Ali ne može mene kriviti što si njega ubio! Mogao si za njega da saznaš i da se ja nisam pojavila!
M: Tačno je, mogao sam. Ali isto tako sam ja mogao da budem sada mrtav zbog onog dinamita. Koga bi onda Kejt krivila? Isto tebe!
Okrenula mi je leđa i prošla rukom kroz kosu, te je uzela svoju torbu.
A: Kejt je u pravu, ne znam ni zašto sam ja sa vama. I ja treba da budem kažnjena. Ne znam zašto si i mene poveo..!
M: Ni sam ne znam zašto! Od samog početka je sve bilo greška!
A: E pa više neće biti!
Uzela je sve svoje stvari i izletela iz sobe, a ja samo zalupim vratima za njom.
Sednem na ivicu kreveta i zaronim glavu u svoje ruke.
Kako bi sve bilo lakše da sam samo onog dana i ja bio raznet sa sve kolima...

Kejt P.O.V.

Od našeg hotela na planini smo ponovo otišli do aerodroma i uzeli kartu za glavni grad Švajcarske. Do doma gde se Leova majka nalazi. Tačno u podne smo sleteli u Bern i za nekih sat vremena u saobraćaju smo se našli ispred staračkog doma.
I u avionu i u taksiju je Leo bio jako nervozan, tako da sam morala nekoliko puta da ga smirujem. Iako bi mi govorio da ga je prošlo i da više nije nervozan, ubrzo bi mu se ta nervoza vratila.
Popeli smo se na prvi sprat nakon prijavljivanja kod medicinske sestre na ulazu i stali smo ispred vrata jedne sobe.
L: Dobro je da nisam obukao neko poslovno odelo. Ona mrzi kad se tako oblačim.
K: I ja više volim kad si u trenerci.
L: Nemoj od sad da se oblačim suprotno jer si me naterala da dođem ovde.
Prevrnem očima i izdahnem, te ga preduhitrim i ja pokucam na vrata.
Nismo sačekali odgovor, već je Leo lagano otvorio vrata i razgledao po sobi.
Bila sam odmah iza njega, pa sam preko njegovog ramena ugledala stariju ženu kako sedi pored prozora i ispija svoju šoljicu čaja.
Leo je bio u pravu, uopšte nije bila stara, bila je u ranim šezdesetim godinama, pa je čak i izgledala jako mladoliko za te godine.
L: Mama..?
Okrenula se naglo čuvši njegov glas, a zatim se njen zbunjeni izraz lica promenio u veoma nežan sa širokim osmehom preko celog lica.
Xx: Sine...