Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 98. deo

~ Igra čežnje ~

●98.deo●

Martin P.O.V.

D: Šta se desilo?
M: Pa vidiš da joj krvari stomak, šta me pitaš gluposti?!
Odbrusim doktoru koji uporedo sa mnom ide pored Aleks. Znam da će on biti zadužen za njen oporavak ali su i ti doktori nekad glupi. Šta me pitaš kad vidiš šta joj je?!
Sve teže je disala i previše se preznojavala. Lice i usne su joj bile blede od gubitka krvi.
A: Žao mi je...
Tiho je izgovorila gledajući tužno u moje oči.
Prstima nežno pređem preko njenog obraza sve dok je nisu odvojili od mene.
Uveli su je pravo u operacionu salu ostavljajući mene u praznom hodniku.
Da li će preživeti? Ona nije trebala da bude na tom operacionom stolu. Tamo sam trebao da ležim ja.
Sednem izmučeno na stolicu stavljajući ruku na čelo.
Taman kad je Rej izvukao pištolj i uperio u mene, Aleks me je gurnula i primila metak za mene. Ali i u svom tom haosu uspela je da pogodi onog gada.
Ali to opet nije bilo vrednog njenog života. Nije bilo vredno mog života. Žrtvovala se za mene. Ko sam ja da se ona žrtvuje za mene? I ko bi to uopšte pomislio? Do pre samo dve nedelje je trebalo da ja završim u grobu, da ona bude odgovorna za moju smrt. A sada... ona se bori za svoj život jer je spasila moj...
Iz sale je nakon par minuta izašla jedna od sestara a ja sam je iste sekunde zaustavio.
M: Kako joj je?
Xx: Pustite nas da radimo svoj posao.
M: Samo mi recite!
Xx: Gubi previše krvi, radimo sve što možemo.
M: Mogu li ja dati krv?
Bar to mogu da uradim za nju. Nakon što me je skupljenih obrva odmerila, klimnula je glavom i povela me u jednu od ordinacija.

Blek P.O.V.

Sva ova frka se mnogo brže odvila u mojoj glavi. Ni sam ne znam u kom trenutku sam izgubio Lea iz vida. Dobar je u šunjanju, ali sam isto tako ljut jer je meni promakao. Meni, tako dobrom tajnom agentu.
Ali šta sad, bitno je da smo stigli na vreme. Sledeći put neće Blek pogrešiti.
Parkiram se ispred iste one kuće od malopre. Kejtin auto se već polako gasio od vatre, te samo prođem pored njega i uđem u kuću.
Video sam ih da su sišli sa sprata, te se popnem i odmah sa desne strane mi se ukazala veliko crvenilo na sred kupatila, ali ne i telo.
Polako kročim unutra i pronađem ga kako sedi naslonjen na pločice.
Obilno je krvario i borio se za vazduh.
Čučnem ispred njega i nakrivim glavu gledajući ga.
B: Znači ti si taj Rej...
Jedva je otvorio oči i pogledao me zbunjeno.
R: Ko si.. ti?
B: Nije to bitno.
Odmahnem glavom i pogledam u nered oko nas, te ponovo vratim pogled na njega.
B: Pa Rej, dobar si ti posao ovde odradio.
Kažem mu sa malim smeškom na licu...