Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 64. deo

~ Igra čežnje ~

●64.deo●

Martin P.O.V.

Nije na treningu. Kako može da propušta? To što spavamo zajedno ne znači da može da se izvuče sa nekog treninga.
Presvučem se na brzinu u svlačionici, te me na izlazu sačeka šef.
Š: Da li je Kejt stigla?
M: Ja sam joj rekao da ne dolazi još na treninge dok joj se ruka skroz ne oporavi tako da bi trebalo da dođe za nekih pola sata.
Nervozno je klimnuo glavom, te stavio ruke na bokove.
Š: Reci joj da odmah dođe kod mene kad je vidiš.
Odbrusio mi je kratko i ljutito na šta ja samo klimnem glavom.
Šta li si sad zasrala Kejt? Dođeš jedan dan na posao i odmah upadneš u probleme..
Izađem iz sale sa peškirom prebačenim preko ramena i u hodniku sretnem Kejt.
M: Šef. Odmah idi. Besan je.
Zbunjeno klimnu glavom i prođe pored mene, a ja odem u kancelariju.
U stolici je Aleks sedela nervozno cupkajući nogama.
M: Što ti nisi bila na treningu? I zašto si toliko uplašena?
A: Ja... povraćala sam, zato nisam došla...
Drhtavim glasom je odgovorila, te ja namršteno sednem pored nje.
M: Trudna nisi, koristili smo kondom.
A: Znam i ja da nisam trudna, samo sam se uplašila..
Nešto se čudno dešava, krije nešto. Nemoguće da se zbog običnog povraćanja uplašila.
M: Hajde dođi da se umiješ malo, prebledela si.
Ustanemo zajedno, ali se ona samo približi meni i zagrli me.
Obavijem ruke oko nje čudeći se ovim njenim potezom, a zatim osetim kako mi mali deo majice postaje mokar.
M: Hej.. nemoj plakati, znaš da bih bio tu i da si zaista trudna. Ali nisi, smiri se.
Prođem joj rukom kroz kosu, a ona samo nemo klimnu glavom i dalje se ne odvajajući od mene.
M: Ne moraš dolaziti par dana na trening dok se ne oporaviš.
A: Ne ne, dolaziću.
Nevoljno odmahnem glavom ali se ipak složim sa njom.
M: Kako hoćeš. Idi sad dok nas neko nije video, a večeras prespavaj kod mene.
Osmehnula se jedva, te napustila prostoriju. Sednem ponovo za kompjuter i duboko udahnem.
Rej, vreme je da te nađem..

Kejt P.O.V.

K: Tražili ste me?
Upitam kristalno jasnim glasom ne sluteći šta se dešava.
Pogledao me je popreko i na sto bacio moje izveštaje.
Š: Šta je ovo?
Upitao me je dok sam gledala papire shvatajući da su to izveštaji vezani za Eduarda.
K: Priznao je ubistvo Lukasa Vokera. Sve ovde piše, ne razumem u čemu je problem.
Š: Kejt! Vrlo dobro znaš u čemu je problem! Pogledaj!
Viknuo je na mene i okrenuo mi svoj monitor. Na njemu je bio pušten snimak nadzorne kamere iz sobe za ispitivanja. Jasno se vidi kako mučim Eduarda, što je po zakonu nedopustivo.
Do vraga, zaboravila sam na te kamere. Sad sam stvarno u velikom problemu.
Š: Dobro znaš da je zabranjeno mučenjem izvlačiti nečije priznanje bilo kojeg krivičnog dela. I šta se desi? Ti upravo upotrebiš mučenje! I šta sad ja da ti radim?!
K: Nije bilo drugog načina! Kako sam trebala da uradim?!
Š: Kejt, znaš kakva su pravila i kakav je zakon. I pored toga, ti si to prekršila. Ovoga puta ni ja ne mogu da ti pomognem, sve je na kameri..
Izdahnem ljutito i odmahnem glavom nervozno se šetajući ispred njega.
K: Šta sad hoćete da kažete?
Š: Bićeš suspendovana mesec dana, drugog izbora nemam.
K: Molim?! Vi se sad zezate sa mnom? Ne možete mi to uraditi!
Š: Takva su pravila, žao mi je. Znaš da si mi veoma draga, ali ovo što si napravila je nedopustivo. Pokupi stvari i vratićeš se za mesec dana na posao.