Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 52. deo

~ Igra čežnje ~

●52.deo●

*VEČE*

Martin P.O.V.

M: Gde ste golupčići?!
Vičem već sa ulaznih vrata i gledam prema kuhinji u njihovom pravcu.
K: Zašto nas tako zoveš? Pa nismo u srednjoj školi.
M: Mogu ja malo?
Upitam ih pokazivajući na picu, ali već znam da mogu da uzmem.
L: Bili smo previše lenji da spremimo sami, pa smo naručili.
M: Pitam se šta li ste radili uopšte...
Kejt me je odjednom udarila u koleno da sam ja morao da se savijem koliko je zabolelo.
M: A platićeš mi za ovo čim ozdraviš...
Leo se samo smeškao dok me je Kejt pobednički gledala.
M: Imaš li bolove?
K: Imam, ali je podnošljivo. Nisam ni pila lekove.
M: Pa da, ti si magarac, uvek trpiš bolove.
L: E magarence!
K: Prekinite vas dvojica! Još treba i vas da trpim.
Nasmejemo se svi zajedno, a zatim me Kejt najozbiljnije pogleda.
K: Jesi li ga našao?
Odmahnem glavom i spustim pogled.
K: Svakako mi kaži kada ga nađeš, nemoj da kriješ.
M: Važi.
Pogledam neprimetno u Lea koji mi je odmahnuo glavom da joj ipak ne kažem.
Pojedem poslednje parče pice izvadim telefon.
Na ekranu mi se pojavi poruka sa nepoznatog broja.
- Piće u kafiću iza stanice? Aleks. -
Šta li smeraš sad?
- Tu sam za deset minuta. -
Odgovorim joj, te namestim jaknu.
M: Idem ja, došao sam samo u posetu bolesniku ali ti imaš svog doktora tako da ti ja ne trebam.
K: Nemoj i ti da budeš bolesnik, još uvek imam jednu zdravu ruku.
Nasmejem se i mahnem im, te izađem iz stana.
Dok sam išao prema kafiću razmišljao sam šta je sa Aleks. Da li ja umišljam? Ma kakvo umišljanje, nešto ne valja tu.
Uđem unutra i za sekundu je nađem pogledom jer je kafić bio skoro prazan.
Dođem do bara i sednem pored nje.
M: Odakle ti moj broj?
A: Pitala sam u stanici.
M: Lepo lepo... Konjak!
A: Šta je sa poručnicom Preston?
Ma šta ona pokušava i zašto me ispituje ovoliko?
M: Povredila se i na bolovanju je. Malopre sam bio kod nje.
A: Nije ništa ozbiljno?
M: Ne, istegnuti su mišići samo. Treba joj odmor.
A: Da li i tebi treba odmor?
Pogledam je i podignem jednu obrvu. Gledala me je nekako... zavodnički. Flertuje sa mnom. Ne znam ni zašto ni kako ali mi je od prvog dana privlačila pažnju. A još više me privlači jer znam da ima nešto što me interesuje. Odlučim nekako da ostavim to po strani i da uživam u trenutku. Ionako ću kad tad saznati, ne moram baš večeras.
M: Ja sam uvek za odmor.
Ispijem konjak do kraja i nasmešim joj se.
Čaše alkohola su se nizale i meni i njoj. Lepo smo se provodili, pričali i smejali se i izdaleka se videlo da je alkohol u nama proradio.
Pogledao sam na sat i video da je već jedan ujutru.
Ustao sam nekako, a i ona za mnom.
A: Ne planiraš valjda kući sad?
M: Ne mogu biti na ulici, gde da spavam?
Prišla mi je i stavila ruku na moja prsa.
A: Ko kaže da ćeš spavati..?