Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 29. deo

~ Igra čežnje ~

●29.deo●

Kejt P.O.V.

K: Hoćeš da saznaš?
Pogledala sam ga ispod oka na šta se on onako zavodljivo nasmeši.
Ostavi novac ispod moje prazne čaše, te obavije ruke oko mog struka i provuče me kroz gužvu sve do toaleta. I to muškog.
Odmah me je pribio uz vrata i počeo agresivno da diše.
Bio je jedan od tih koji traže devojke na jedno veče.
K: Što žuriš? Nisi se ni predstavio.
Kroz smešak ga upitam prelazeći rukom preko njegovih leđa.
Xx: Ma šta će nam imena, meni ne treba tvoje.
Krene da mi poljubi vrat, ali ga ja rukama uhvatim za ramena i odmaknem.
K: Meni treba... Lukas.
Namrštio se i dalje se ne pomerajući, ali osetim kako steže ruke koje su bile oko mog struka gde je on već blago zavrnuo moju majicu.
K: Lukas Voker.. mislio si da me prevariš? Misliš da te ne znam?
Iskoristim priliku njegove zbunjenosti te ga jako udarim nogom u međunožje a odmah zatim i u stomak.
Savio se od bola, ali meni to nije bilo dovoljno, te ga još udarim i laktom posred leđa na šta on padne na pod.
Savijem mu ruke i stegnem ih držeći ih čvrsto na njegovim leđima dok sam čučala pored njega.
K: Zar si stvarno mislio da ću da padnem na takve kao što si ti? Leo mi je pričao o tebi.
U trenutku mu se na licu videlo da je shvatio ko sam ja i šta se dešava.
Lu: Pandurko lukava! Kako smeš ovo da radiš?!
K: Začepi bre! Ne mogu da te slušam.
Počne naglo da se otima, te se naslonim i kolenom na njegova leđa još više ga pritiskajući.
Uzmem telefon kako bih poslala Martinu poruku.
- Muški toalet u baru. Dođite obojica i bez panike zbog ostalih. -
Vratim telefon i pogledam u Lukasa koji se i dalje koprcao na podu.
K: E glupane, ništa ti ne znaš.
Popreko me je pogledao, ali sam navikla da me svi preziru zbog mog posla.
Začuje se otvaranje vrata i oboje ugledamo Martina i Lea.
Martin je, kao i obično, imao njegovu ozbiljnu facu, dok je Leov besan pogled bio usmeren ka Lukasu.
Lu: Izdajice! Sravniću te sa zemljom! Upozorio sam te da se ne kačiš sa mnom!
Martin mi doda lisice te ih stavim na Lukasove ruke i odmaknem se kako bi ga Martin izveo napolje.
Njih dvojica izađoše a Leo ih je pratio pogledom.
Uspravim se i priđem Leu, te se on naglo okrenu ka meni i pogled mu zastane na mojoj blago zavrnutoj majici. Mahinalno je namestim kako treba i pogledam ga u oči u kojima su se smenjivali različiti osećaji.
L: Ovo ti je bio plan..? Mogla si da nastradaš, da se ne izvučeš.
K: Ali sam uspela ipak.
Osmehnem mu se pobednički, ali ipak i iskreno. Još jedan od retkih iskrenih osmeha posle svega.
Zabrinuto odmahne glavom i izdahne, te ja shvatim da se ipak zabrinuo za mene.
Približim mu se još korak i postavim ruku na njegovo rame.
Vrati pogled na mene i kao da mu se raspoloženje odjednom promeni kada vidi da ga drugačije gledam.
K: Dobro sam, nije mi ništa.
Osmehne se blago na šta mu ja uzvratim, te skrenem pogled sramežljivo.
K: Idemo u stanicu, biće ovo duga noć.