Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 84. deo

~ Igra čežnje ~

●84.deo●

Kejt P.O.V.

Žena puna ljubavi i nežnosti u očima je grlila svog sina kao da ga prvi put u životu vidi.
Xx: Dete moje, otkad te nisam videla..! Kad si došao?
Čekala je odgovor dok je preko Leovog ramena ugledala mene.
Xx: A ko je ovo?
Okrenuo se ka meni dok sam ja razmišljala šta će sada biti. U jednom trenutku sam se ukočila, ipak je to njegova majka.
L: Mama, ovo je Kejt, moja devojka.
Nešto mi je zaigralo oko srca kad me je predstavio kao svoju devojku. Verovatno jer se nisam ovako osećala sa Rejem.
K: Poštovanje..
Krenem da pružam ruku ali je u sekundi neprimetno povučem nazad kada vidim da je ona raširila ruke pozivajući me u zagrljaj.
Priđem joj i uzvratim zagrljaj dok su me njene tople ruke stezale uz sebe.
Kroz zagrljaj pogledam u Lea koji je imao neki šmekerski osmeh. Znao je da će njegova majka ovako da uradi.
N: Ja sam Nens, i nemoj mi persirati. Ne volim to, ipak nisam toliko stara.
Osmehnem se sa olakšanjem, te joj se pridružimo za malim stolom pored prozora.
N: Nisi me dugo zvao Leo, a kamoli posećivao. Da li su se stvari stišale sa Lukasom?
Iznenadilo me je to što je ona bila toliko smirena, pa čak i odlučna u tome da njih dvojica budu u dobrim odnosima. Leo je spustio pogled, te duboko uzdahnuo.
L: Nisu mama... Lukas nije živ više...
Zabezeknuto, ali i smireno ga je posmatrala nekoliko trenutaka, a zatim je Leo počeo da joj objašnjava šta se sve to dogodilo u proteklom periodu.
Poneki put bih se i ja ubacila i objasnila joj šta se desilo iz mog ugla, tako da je u jednom trenutku saznala toliko i lepih i ružnih novosti.
N: Znači, tako ste se vas dvoje upoznali.. A lepi ste mi..!
Leo je bacio pogled ka meni, a ja sam sa sramežljivim osmehom spustila pogled.
N: Znači vi ste došli samo zbog mene?
L: Nismo, došli smo...
K: Na odmor.
Prekinem ga jer sam shvatila da bi se izrekao za našu situaciju.
K: Posle svega nam je trebao odmor, pa smo došli, a ja sam Lea ubedila da dođemo kod vas.
Toliko sreće je bilo na njenom licu da se ne može opisati rečima. Sreća što je videla sina, što je on dobro, pa čak i što je mene upoznala.
L: Mama, sada je opasnost od Lukasa prošla, možeš da se vratiš sa nama.
Izraz lica joj se malo rastužio, ali se ipak za par trenutaka ponovo osmehnula, te je uhvatila Lea za ruku.
N: Ovde je sada moj dom, svi ljudi ovde su moja druga porodica. A vidim da ti nisam potrebna.
Rekla mu je gledajući u mene, te ja izvijem kut usne u smešak.
L: Jesi li sigurna..?
N: Naravno! Ali ću zato dolaziti češće kod vas, i nenajavljeno, da znate!
Nasmejemo se oboje na njenu domišljatost, te oboje ustanemo.
Leo se pozdravi sa njom, kao i ja te krenemo prema vratima, ali me je ona uhvatila za ruku.
K: Am... Idi ti pozovi taksi..
Klimnuo je glavom i izašao, a ja ostanem sa njom.
N: Leo se nekad zatvara u sebe i odgurne sve ostale dok se ne izbori sam sa tim.. Ne želi da povredi druge, ali upravo time što se povlači nesvesno povređuje ljude koje voli.
Shvatila sam ovo kao savet za ubuduće, ali ona ne zna da sam to već prošla sa njim kada je Lukas umro.
N: To mu je jedina mana, ali ako nađeš pravi način brzo će se promeniti. Ne ostavljaj ga nikad..
Suze su počele da joj se skupljaju u očima, te je brzo zagrlim.
K: Ne brinite se, neću ga nikad ostaviti. Ja kad nekoga uhvatim, ne puštam ga nikada.
Odmaknem se i pogledam u njeno već srećnije lice.
Izađem i ja iz njene sobe i pridružim se Leu u taksiju koji je već brzo stigao.
L: Šta ste pričale?
K: Što ti moraš sve da znaš?
Odgovorim mu pitanjem i isplazim mu se detinjasto, te me on stegne uz sebe.
L: Nadrljaću ja sa tobom, zar ne?
K: Već si nadrljao.
Nasmeje se, te me rukom uhvati za bradu i podigne glavu spajajući nam poglede, a zatim se približi mojim usnama.
K: Taksista..
L: Ne interesuje me...
Nežno je spustio svoje usne na moje tako da sam i ja zaboravila gde se nalazimo.
L: Što si se onako ukočila kad sam rekao da si mi devojka..?
K: Ne znam... dugo je prošlo od kad...
L: Znam. Ćuti sad.
Opet me je prekinuo i poljubio dok smo se trudili da nas taksista ne primeti.