Igra čežnje - 109. deo

85 3 0
                                    

~ Igra čežnje ~

●109.deo●

*VEČE*

Kejt P.O.V.

Ležala sam na krevetu dok su mi noge visile sa ivice. Gledala sam u plafon a osmeh mi nije spadao sa lica.
A: Au koji osmeh.
Podignem glavu i ugledam Aleks kako polako ulazi u sobu pridržavajući se za zid.
K: Lezi.
Potapšem rukom na mesto pored mene.
K: Gde je Martin?
A: Dole je sa Leom.
Nasmejem se na kratko, te duboko izdahnem.
K: Kako se ti osećaš?
A: Ne znam..
K: Bojiš ga se, zar ne?
Ćutala je par trenutaka.
A: Ponekad. Znam da ću otići za par dana kad se potpuno oporavim.
K: Zar ti ne živiš kod njega?
A: Da, ali samo zato što sam bolesna. Čim se oporavim, biće drugačije. On će u meni uvek videti samo osobu koja je trebala da ga ubije.
Sklopim oči na kratko gutajući bolnu knedlu.
K: On neće lako zaboraviti. Ali ipak, zašto bi se toliko brinuo o tebi ako te vidi samo kao ubicu? Ja ću popričati sa njim, može?
Sklonila je pogled u stranu razmišljajući o mojim rečima, te se na kraju nesigurno složila sa mnom.
K: Ipak si se ti pobrinula za mene. Možda ne bih sada bila živa.
Koliko sam je mrzela, a sada je postala osoba kojoj na neki način dugujem život.
Htele smo još da se družimo ali je u sobu upao Martin.
M: Devojke, jel ste gotove? Treba da krenemo.
Aleks je polako ustala i krenula ka vratima, a Martin ju je već uhvatio da je nosi.
K: Neće joj noge otpasti, preteruješ!
Viknem zapovedno na šta me on zapanjeno pogleda, te se skloni u stranu.
Nestali su mi iz vidokruga, a onda se pojavio Leo.
L: Skidaj se.
K: M...molim?
Počnem da se crvenim jer mi ovako nikad nije rekao i to tim zapovednim glasom. Neće valjda sad..?
L: Treba ranu da ti previjem, šta si se prepala!
Prasne u smeh, a ja skrenem pogled u stranu još više crveneći. On to možda i ne želi sa mnom...
Skinem svoju majicu i ostanem u grudnjaku, te mi on skine staru gazu sa ramena i počne da je čisti.

Leo P.O.V.

Nežno sam prelazio prstima preko njene skoro zarasle rane. Bilo mi je gadno. Ali ne zato što je to ozbiljna ili ružna rana, već zato što bi me ta rana uvek podsetila na onog gada koga sam trebao onda da ubijem.
Šta ako joj ostane ožiljak? Onda će se setiti njega kad god bi je ugledala. Nikad je košmari neće proći. Govorila bi onda da njeno telo ružno izgleda zbog tog ožiljka. A ja bih joj govorio da to nije istina i da bih njeno telo obasipao poljupcima i obeležavao ga kao moje. Tako bi ona zaboravila na tren na tu glupost i potpuno se meni prepustila.
K: Au!
Trgnem se naglo iz svojih misli i pogledam u njeno pomalo bolno lice.
K: Boli me..
L: Izvini...
Od silnog razmišljanja nisam ni primetio da je upravo povređujem..
Zatvorim kremu i stavim joj novu gazu, te joj se približim i ostavim poljubac na njenom čelu.
K: Jesi li..
L: Jesam.
Nisam ni morao da čekam kraj njene rečenice, to me svaki dan pita. I svaki put je lažem. Nisam dobro, jer nisam uspeo da je sačuvam od njega. Ali ona mora da misli da sam dobro.
L: Pretpostavljam da ti treba vremena da se središ...
Promrmljao sam tik uz njen vrat ostavljajući sitne poljupce između reči.
K: Prošli put si hteo da viriš..
Nasmejem se tiho, te se odmaknem i pogledam je podižući jednu obrvu.
L: Znači sada mogu da uživam u pogledu?
K: Mhm..
Odmaknem se od nje i naslonim se na zid prekrštajući ruke.
Ustala je laganim pokretima povremeno mi dajući onaj đavolski pogled što mene još više izluđuje od nje same.
Prebacila je ruke iza leđa i u jednom potezu je skinula svoj grudnjak otkrivajući njene gole grudi. Sve je radila polako jer je znala da to kod mene radi.
Svoje farmerke je sporo otkopčala i polako ih svukla dok joj je tkanina klizila preko nogu.
Tek kada se uspravila video sam da je zajedno sa farmerkama skinula i gaćice.
Da li je ona normalna? Pa misli da me izludi pre te večere!
Uzela je crvenu haljinu sa kreveta okretajući se i prikazivajući mi njenu zategnutu guzu.
Brzo i tiho zagrizem pesnicu od muke i neprimetno uzdahnem. A o mojim pantalonama koje mi postaju jako tesne ne smem ni da pomišljam..
Navukla je haljinu odozdo preko svojih vitkih nogu, preko kukova i struka, te najzad pokrivajući grudi. Na trenutak je pogledala u svoje rame, ali se zatim žustro primakla meni pribijajući se što više uz mene. Zagrlila me je i počela da se "trlja" baš o moj deo tela koji gori.
K: Šta ti je? Ustvari, šta vam je?
Upita me bacajući pogled na dole.
L: Đavole jedan...

Igra čežnje [ZAVRŠENA]Wo Geschichten leben. Entdecke jetzt