Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 39. deo

~ Igra čežnje ~

●39.deo●

Leo P.O.V.

Cupkam na nogama i nesvesno lomim prste dok ispod oka posmatram Lukasa naspram sebe.
On je imao isti onaj zlobni pogled kao kad smo bili mlađi. Tako me je gledao i kada je pred mojim očima ubio našeg biološkog oca.
Skrenem pogled na Kejt i primetim kako umorno stoji crvenih očiju. Da nije plakala noćas?
Spojila je pogled sa mojim i jedva se osmehnula, te klimnula glavom. Da li je ubeđivala mene ili sebe da će sve biti u redu?
Udahnem duboko i vratim pogled ispred sebe pokušavajući da ne gledam Lukasa.
Sudija je otpočeo suđenje i u tom trenutku mi se stomak prevrnuo. Nisam se plašio ni presude, ni zatvora, ničega.
S: Ovde okrivljeni Lukas Voker, kako se izjašnjavate?
Lu: Nisam kriv, časni sude.
Besno frknem sebi u bradu dok je on ravnodušno odgovarao.
S: Dokazi koji su prikupljeni govore protiv Vas.
Lu: Svi dokazi su lažno otvoreni.
Blago prevrnem očima i zaustavim pogled na Kejt. Naslonila se rukama na stolicu i i sve više je postajala besna.
K: Prigovor! Lično sam obradila dokaze sa poručnikom Klark i dokazi su pravi!
Pokazala je rukom na Martina i u njenom glasu se pojačavao bes.
Sviđala mi se sa takvim nervoznim ponašanjem i stavom.
S: Poručnice Preston, smirite se, bićete udaljeni ako nastavite da ometate suđenje.
Hteo sam da se nasmejem, ali sam morao da ostanem ozbiljan.
K: Kako da se smirim?!
S: Vidim kakve ste izveštaje napisali noćas, zato se smirite jer ću ih uzeti u obzir.
Zbunjeno se namrštim gledajući u nju. Zato su joj crvene oči, i to je mislila pod onim "nećeš se sam izvući iz zatvora".
Sudija je preturao po papirima i u čitavoj sudnici je nekoliko minuta trajala tišina.
S: Dobro.. a sada je ponovo otvoren slučaj od ranije. Smrt oca Lea i Lukasa Vokera.
Neko od službenika mu je doneo još više papira i dokumenata a on ih je brzo pregledao.
S: Dobro, svi ustanite. Odluka je doneta!

Kejt P.O.V.

Istovremeno ustanem i izdahnem napeto. Znala sam da po zakonu ne smeju da ga zatvore, ali opet se svašta može desiti.
S: Odluka je doneta! Na osnovu prikupljenih dokaza i dokumenata, nalazimo ovde optuženog Lukasa Vokera krivim za smrt svog oca i krivim za pokušaj ubistva svog polubrata Lea Vokera. Optužen je na 40 godina zatvora bez prava na uslovnu!
Sa olakšanjem izdahnem iako sam znala da će Lukasa optužiti i zatvoriti. Ali sada dolazi onaj teži deo.
S: A što se tiče Lea Vokera.. smatramo ga nevinim zbog toga što je bio pod ucenom, a to je zakonom nekažnjivo. Odvedite optuženog Lukasa Vokera. Slučaj zatvoren!
Udario je drvenim čekićem označavajući kraj suđenja, te ja spustim glavu i pobednički skupim pesnicu te se okrenem ka Martinu i udarim ga u rame.
M: Alo Roki, smiri se!
K: Ćuti tu i raduj se!
Okrenem se ka Leu koga su oslobađali lisica, a Lukasa su već uveliko odveli. On nam priđe, ali umesto mene samo Martin progovori.
M: Čestitam, sad smo te rešili svih problema.
L: Hvala vam oboma, jeste da znam kako se radi u policiji ali bez vas ne bih mogao da uspem.
I Martin i ja potvrdno klimnemo glavom u istom trenutku.
M: Ja bih da nas troje odemo na piće večeras, da se počastimo malo.
Naglo se okrenem ka Martinu i širom otvorenih očiju ga streljam pogledom.
K: Da nismo malo umorni od svega?
Upitam ga kroz kašalj nadajući se da će shvatiti šta je upravo predložio.
M: Ajde bre, bilo je nekad kad nisi spavala po pet noći, neće ti biti ništa ni sada.
Nervozno progutam knedlu u grlu, te vratim pogled na Lea koji se već ispod oka smeškao. Shvatio je da pokušavam da izbegnem.
M: Ma ti si za, gde ti da odbiješ koju čašu viskija!
Uhvatio me je snažno za ramena i počeo da me vuče napolje.
K: Nisam pristala alo!
M: Ali hoćeš, nema nećkanja!
K: Dobro, samo me pusti! Zakačio si se za mene kao krpelj!
Leo već prasne u smeh, a odmah mu se i Martin pridruži. Ja sa blagim osmehom prevrnem očima i uđem u auto te provirim kroz prozor.
K: Ako niste u autu za tri sekunde, ja palim kola i idem!