Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 37. deo

~ Igra čežnje ~

●37.deo●

Kejt P.O.V.

Sastavljam već deseti izveštaj za Lea. Napisala sve moguće molbe, zahteve i izveštaje kako on ne bi ispaštao u zatvoru. Nije ni kriv, to je bila ucena. Ucenjen je bio, on tu ništa ne može.
Koliko god me on sam nervirao, ta njegova prisnost i sloboda, ipak mu ne želim ništa loše, a kamoli da trune bezveze u zatvoru.
Isključim hemijsku i bacim je na sto, te izdahnem i zavalim se u stolicu.
Umorno sklopim oči odmarajući ih od slova, brojeva, potpisa i pečata.
Skupim obrve zbunjeno kada u hodniku začujem prigušene glasove.
Malo otvorim oči i pogledam kroz staklo naše kancelarije. Martin je pričao sa.. Aleks? Šta je sad uradio?
Vidim da kreće prema kancelariji i zatvorim oči skoro do kraja.
Otvorio je vrata i odmerio me je, a zatim je nastavio ka svom stolu.
K: Želiš nešto da mi ispričaš?
Upitam ga još uvek ne otvarajući oči, ali osetim njegovo napeto disanje.
M: Šta ti je bre od jutros? Čim me nema odmah skačeš. Boli me glava..
K: Od alkohola ili od akcije od noćas?
Pogledam ga ispod oka, dok me je nemo gledao.
M: Posle sam ja taj sa fantazijama, slušaš li ti sebe?
Ustanem sa stolice sa blagim osmehom na licu i priđem mu.
K: Prvo, osećaš se na konjak i to si popio najmanje jednu flašu, zbog toga te i glava boli. A drugo, videla sam te u hodniku sa.. kako ono beše... Aleks, zar ne?
Prostrelio me je pogledom, a meni se samo još više razvukao osmeh.
M: Nije bilo ničega, od alkohola nisam ni bio svestan da gde sam a kamoli s kim sam.
K: Eh..
Razočarano izdahnem i priđem svom stolu, te otvorim fioku i izvadim malu čokoladicu.
K: Malo se umij i operi zube. I nadrogiraj se parfemom. Misliće ljudi da smo neozbiljni ako se oseti na alkohol.
M: A ti? Šta bi sa gospodinom Leom?
K: Uradi šta sam ti rekla!
Doviknem mu i izađem iz kancelarije, te krenem prema pritvoru.
Pokucam na vrata i provirim.
Sa leve strane je bio sto, ali ovaj put je tu bio čuvar.
Susretnem se sa Leovim pogledom, ali nastavim normalno da se ponašam.
Uđem i zatvorim vrata za sobom, te se obratim čuvaru.
K: Idi do bara iza ugla i dovezi Martinova kola, on ne može jer kasni na trening.
Xx: Ali zatvorenik...
K: Ja ću biti ovde.
On klimne glavom i izađe, a ja priđem rešetkama.
Iz džepa izvadim čokoladicu i provučem je kroz rešetke.
Podigao je obrvu zbunjeno, a zatim ustao i prišao mi.
K: Znam kakva je hrana, ovo će ti dobro doći.
L: Da nisi nešto uradila čokoladici?
K: Što sereš odmah? Šta bre da uradim?
L: Otkud znam, možda si je prelila nekim napitkom za zaljubljivanje, pa ću se zaljubiti u tebe ako je pojedem.
Namigne mi a ja prevrnem očima. I u ovoj situaciji mora to da radi. Nemoguć je.
Otvorio je čokoladicu i pojeo, dok sam ga ja posmatrala. Najednom, progutam knedlu pa progovorim.
K: Hvala ti.
Zaustavi se sa jelom i pogleda me zbunjeno.
L: Za šta?
K: Za to što si me sinoć saslušao i što me nisi osuđivao.
Kut usne mu se izvio u smešak, ali ubrzo vrati ozbiljan izraz lica.
L: Nisi ti ništa uradila, nisi kriva za to.
Izdahnem umorno, te se udaljim od njega.
L: Gde ćeš?
K: Idem da sredim papire za tebe, sutra ti je suđenje.
Okrenem se ka vratima ali okrenem glavu i pogledam ga preko ramena.
K: Nećeš se sam izvući iz zatvora.
Osmehnem mu se zagonetno i utom uđe čuvar od malopre.
Nakašljem se i obratim se Leu ponovo.
K: Da li je sve jasno za sutrašnje suđenje gospodine?
U trenutku je stvorio ozbiljan izraz lica te klimnuo glavom.
L: Naravno poručnice Preston.