~ Igra čežnje ~
●61.deo●
Kejt P.O.V.
K: Reci mi Eduardo.. Poznavao si Lukasa?
Sačekam nekoliko trenutaka ali se gospodin nije udostojio da mi odgovori.
K: Malo sam istraživala i nekako sam te našla u Lukasovom telefonu. Čim si se čuo sa njim pretpostavljam da znaš srpski.
Nagnuo se prema meni i blago nakrivio glavu.
E: To ništa ne dokazuje.
Tečno je pričao srpski bez ijedne greške, tako da je verovatno neko vreme živeo ovde.
K: Za sada ne dokazuje, ali uskoro hoće.
Dobacim mu sliku Lukasovog tela, te je on odmeri a zatim vrati pogled na mene.
E: Šta sa ovim?
Nasmejem se sebi u bradu ironično, te počnem da se igram sa njim.
K: Nisi čuo da je ubijen? Tvoji ljudi ti nisu to preneli?
E: Zašto bi meni neko to prenosio?
On je bio jedan od onih tipičnih kriminalaca koji misle da će se izvući ako razgovaraju hladno i nezainteresovano. Ali upravo se tu upecaju.
K: O pa ne znam, obzirom da si ti naredio ubistvo...
Nije se ni štrecnuo na pomen ubistva. Dobro se suzdržava.
K: Sad je malo jasnije?
E: Ne znam o čemu pričate. Ali ako sam zbog tog ubistva ovde, mislim da ste pogrešili.
K: Veruj mi da ja ne grešim. Želiš li da promeniš izjavu?
Blago je prevrnuo očima i zavalio se u stolici što je mene dodatno iznerviralo.
Obiđem oko stola i priđem mu što bliže, a zatim se nadvijem nad njim i osetim kako mi se pogled promeni.
K: Mene ne možeš da zajebeš. Bolje bi ti bilo da sve odmah ispričaš. Jasno?
Izgovorim tiho, ali ipak dovoljno jasno i grubo iako sam znala da ovo neće baš imati dejstva.
E: Nemam šta da kažem.
Unese mi se u facu gadno izgovarajući, te meni u sekundi pukne film.
U jednom trenu zamahnem pesnicom i udarim pravo u vilicu da mu je glava odletela na drugu stranu. Nisam odavno nikoga ovako snažno udarila da je i mene zabolela ruka.
Okrenuo se ponovo prema meni rascepane usne iz koje je išla krv i nasmejao se.
E: To je najjače što možete?
Izazivao me je i to je upalilo kod mene. Bila sam odlučna u nameri da on prizna to ubistvo.
K: Tvoj partner te je otkucao. Poznato ti je ime Rodrigo?
Osmehnem se pomalo psihopatski, a zatim iz zadnjeg džepa izvučem svoj nož.
K: Već imam jednog koji je priznao i optužio tebe. Ali mi trebaš i ti.
Približim sečivo njegovom obrazu, te blago pritisnem i napravim malu posekotinu iz koje su odmah potekle kapi krvi.
E: Imam na hiljade ovakvih posekotina, neće mi faliti da još jednu dodam na listu.
K: Ovo nije ništa, svašta ja imam u rukavu.
Zavrnem mu majicu u stranu i prislonim nož na njegovo rame, pritiskajući jače nego što sam to uradila na njegovom obrazu.
Stegao je zube, a krv mu je jače potekla.
K: Zašto si platio za Lukasovo ubistvo?
Nasmejao se zlobno odmahujući glavom, te ja nakrivim glavu, a zatim ga rukom uhvatim za vrat i povučem mu glavu unazad.
K: Zašto si platio.. to ubistvo?
Čim nisam dobila odgovor posle tri sekunde, potegla sam nožem i napravila mu još jednu posekotinu tačno ispod brade.
E: Taj gad nije zaslužio ništa bolje, trebao je još gore da pati da se ja pitam..
Promumlao je nekako između napetog disanja.
K: Ohoo, napravili smo mali pomak! A kako je on to trebao da umre?
Gromoglasno se nasmejao jer sam se ja ponadala da će priznati.
E: E vi glupi policajci! Nikad ništa niste znali.
Složim nadmen izraz lica, te vratim nož u džep i svom snagom ga pesnicom udarim u stomak izazivajući ga da se presavije od bolova.
E: Da se taj gad nije muvao oko moje ribe, proživeo bi još neko vreme..
K: Auu.. Tuča oko žene! Pošteno pošteno. Mogu reći da opravdavam malo. Ali ipak.. ovo je ubistvo, a to ne podržavam baš. Znaš, nije mi podržavanje ubistva u opisu posla.
Nasmejem se pobednički, te se odmaknem od njega i vratim se u stolicu.
K: Znaš ono, ko priznaje pola mu se prašta.. Mislim da se kod tebe to ne važi.
Izgovorim ponosno, dok sam na brzinu sastavljala kratak ali precizan izveštaj.
Otvorim vrata i pokažem jednom od čuvara da uđe.
K: Vodi ga u pritvor, a posle odnesi ovaj izveštaj šefu. On će odlučiti šta će dalje sa njim.
Izvedu ga napolje, te ja ostanem još nekoliko minuta u prostoriji smirivajući disanje.
Sav bes sam izbacila, i konačno sam našla neki mir. Nadam se da će ga naći i Leo kad mu budem rekla.
Izađem iz prostorije, te se uputim ka svom stanu izlazeći ranije sa posla. Ipak je i za mene ovo bilo naporno.
ESTÁS LEYENDO
Igra čežnje [ZAVRŠENA]
Misterio / SuspensoKejt je jedna ratoborna, jaka i samouverena osoba koja svojim mračnim pogledima svima budi strahove u kostima. Žena je koja se čvrsto drži svog stava i svojih principa. Kad god bi neko rekao "Žena, policajac" ona bi na to podigla glavu i čvrsto usta...