Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 80. deo

~ Igra čežnje ~

●80.deo●

Leo P.O.V.

K: Mogla sam i ja da vozim, ti si ionako pospan.
L: Neka bolje ja. Neću ti oštetiti auto, ne brini se.
Osmehnem se zločesto dok sam gledao na put ispred sebe.
L: Šta misliš, šta je uradio?
Osetio sam kako me je ironično pogledala, te nisam želeo da se susretnem sa njenim očima.
K: On nije kao ja, ja bih to mučila do smrti. On mu je verovatno doneo smrt po kratkom postupku.
L: Ne sumnjam u tvoju procenu, uvek pogodiš iz prve.
Parkiram auto odmah do ograde Martinove kuće, te uplašeno viknem.
K: Šta ti je?
L: Izgleda da sam ti ogrebao auto..
K: ŠTA?!
L: Opušteno, zajebavam te!
Sa olakšanjem je izdahnula dok sam se ja smejao, te je zamahnula da me udari u rame. L: A nećeš!
Brzo izađem iz auta i ona me promaši, te mi se i ona ubrzo približi.
U istom trenutku ugledamo Martina i Aleks sa po jednom torbom na leđima kako napuštaju kuću.
K: Gotovo je?
M: Jeste..
L: Gde ćemo?
M: Pošto je decembar a i bliži se Nova godina, idemo na skijanje u Švajcarsku.
K: Bože, koji kreten..
Osmehnemo se svi umorno i pospano, te se vratimo u auto i uputimo ka aerodromu.

Martin P.O.V.

Ubio sam toliko ljudi, i onih koji su to zaslužili i onih koji nisu bili ništa krivi.
I nikada se nisam toliko potresao oko smrti tih ljudi, bila je dovoljna količina stresa, ali ovo što sam sada osećao nije bilo ništa ni približno tome.
Želeo sam da osećam slobodu u sebi, ali mi to nikako nije polazilo za rukom. Čas bih osećao slobodu i olakšanje zbog njegove smrti, a čas bi me to sve više stezalo u grlu.
Jesam ubica, ali mislim da je ta reč tek sada dostigla svoje značenje.
Lomio sam prste na zadnjem sedištu dok sam kroz prozor gledao u nebo.
Tata, žao mi je za to što si na taj način završio svoj život.. Sada mirno odmaraj gore sa mamom, a ja ću se snaći. Bar se nadam...