Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 21. deo

~ Igra čežnje ~

●21.deo●

Leo P.O.V.

Stoji ispred mene zabezeknuta bez ijedne reči.
L: A da mi poželiš dobrodošlicu?
Upitam je sa osmehom. Zaustila je nešto, ali je samo odmahnula rukom.
K: Ma zajebi...
Umorno je izgovorila, okrenula se i ušla u svoj stan.
Spustim pogled i široko se osmehnem, te uđem u svoj novi stan.

Kejt P.O.V.

Da li je ovo moguće? Ovaj nešto hoće od mene sto posto, zašto bi se inače ovoliko motao oko mene.
Skinem jaknu i besno je bacim na pod.
Odem u kuhinju i izvadim hleb, sir i neku salamu te napravim sendvič.
Sednem na barsku stolicu i krenem sa jelom dok mi se na licu ocrtavao izraz nezadovoljstva.
Za nekoliko minuta sam pojela sendvič, te očistim površinu od mrvica i zaputim se ka izlazu.
Stanem ispred njegovih vrata i udahnem duboko, ali ipak besno pokucam.
Posle par trenutaka mi je otvorio, a lice mu se promenilo čim me je ugledao.
L: Donela si mi poklon za dobrodošlicu?
Upitao me je sa širokim osmehom.
K: Ti misliš da sam ja glupa?!
L: O čemu pričaš?
K: Vrzmaš se non stop oko mene, stalno te neke nevolje dovlače meni! Još si se doselio baš u stan preko puta mene. Šta hoćeš ti?!
L: Pa nisam ja kriv što sam ostao bez kuće. A isto tako nisam kriv što je ovaj stan bio na prodaju. Trebao mi je smeštaj i našao sam ovo, ne znam šta si ti mislila.
Naslonio se na vrata i prekrstio ruke dok me je gledao onako šmekerski ispod oka.
L: Ako si mislila da sam znao da ti ovde živiš, žao mi je ali pogrešila si.
K: Ti i dalje glumiš, a?
Uspravim se, te i ja prekrstim ruke.
Nasmejao se i približio mi se jedan korak.
L: Aaa...
Odmerio me je pogledom pa je zagrizao donju usnu.
L: Da nisi ti mislila da sam zbog tebe ovde došao?
Stegnem vilicu i zbunjeno počnem da trepćem.
K: Ha! Baš si ti neki da ja razmišljam o tebi. Imam ja svoje probleme.
L: Naravno, razumem sve. Ako tvom dečku smetam ja, mogu da popričam sa njim.
Srce odjednom počne ubrzano da mi kuca, te progutam knedlu i odmahnem glavom.
K: Nema potrebe, uživaj u novom stanu.
Okrenem se i uđem u svoj stan te zalupim vratima.

*JUTRO*

Leo P.O.V.

Sa peškirom oko struka i hladnim kapljicama vode koje su se slivale niz moja leđa izađem iz tuš kabine, te zastanem pored ogledala i osmehnem se.
Uđem u spavaću sobu i obučem belu košulju i farmerke. Sportska odeća mi je već bila spakovana u torbi. Ponesem je do ulaznih vrata, te obučem svoju crnu kožnu jaknu i prebacim torbu preko ramena.
Izađem i okrenem ključ u bravi, te iza sebe začujem kako se vrata takođe otvaraju a zatim i zaključavaju.
Osmeh mi zaigra na licu, te se okrenem i ugledam nju potpuno odmornu i bolje raspoloženja nego prethodnog dana.
L: Ohoo, neko nam je bolje raspoložen danas!
Uzviknem radosno ali ona samo prevrne očima. Naslonim se na zid pored vrata i prekrstim ruke dok je ona zakopčavala svoju jaknu.
L: Ni danas nećeš da pričaš?
Nije me ni pogledala već je samo uzela svoje ključeve u ruke i krenula ka stepenicama.
L: Kako misliš da upališ auto kad si sinoć peške došla?
Zastala je na trenutak, te lupila rukom o zid na šta se meni stvori mali osmeh.
Okrenula se i ironično mi odgovorila.
K: Za šta imam noge?
Osmehnula mi se pobednički te izašla, a ja potrčim za njom.
Stignem je posle nekoliko metara, te je uhvatim za lakat i naglo privučem sebi. Lica su nam bila jako blizu i naši pogledi su se sreli.
Gledali smo se par trenutaka a zatim je ona istrgla svoju ruku iz moje.
K: Aman čoveče pusti me, idi svojim poslom!
Okrene se i ode niz ulicu. Ali ja ne odustajem tako lako. Vratim se nazad do parkinga zgrade, te sednem u svoj auto i krenem za njom.
Sustignem je te počnem da vozim sporo pored nje.
L: Hajde uđi, odvešću te ja.
K: Ostavi me na miru, odvezi se ti što dalje od mene.
Izdahnem pomalo iznervirano, te dam mali gas i popnem se na trotoar autom tačno ispred nje.
Izađem iz auta te ona krene da me zaobiđe ali je ja opet uhvatim za lakat.
L: Izvini zaista. Neću te nervirati, ali isto tako neću dozvoliti po ovoj hladnoći u toj tankoj jakni da ideš peške. Napolju je -5 stepeni, smrznućeš se.
Zabacila je glavu unazad i duboko udahnula, te je vratila pogled na mene.
K: Otvori mi vrata onda.
Ozari mi se lice na njene reči, te brzo potrčim ka suvozačevim vratima i otvorim ih da ona sedne.