Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 85. deo

~ Igra čežnje ~

●85.deo●

Kejt P.O.V.

Posle dugog i napornog puta, ali i ispunjenog pričom i smehom, stigli smo nazad u hotel.
Pošto je već polako padao mrak, pretpostavili smo da su Martin i Aleks u svojoj sobi, te smo se zaputili ka njima.
K: Sad ako ih vidim u nekom položaju..
Čvrsto zatvorim oči odmahujući glavom i pokušam da zaboravim moguće slike dok se Leo pored mene smejao.
Pokucamo a odmah zatim i uđemo unutra. Zateknemo Martina kako spava na stomaku, ali od Aleks nije bilo traga.
Leo i ja se pogledamo zbunjeno, te ja čvrsto uhvatim Martina za ramena i počnem da ga drmam.
K: Konju, šta se dešava ovde?!
Skočio je kao oparen i pogledao me je uplašeno.
M: Šta ti je..?
Sanjivo me je upitao gledajući me kao da sam poludela.
K: Kako šta mi je? Gde je Aleks?
M: Otkud ja znam, što dalje to bolje.
K: Šta pričaš bre?!
Počnem ponovo da ga drmam jer je vratio glavu na jastuk.
M: Kejt, ne interesuje me gde je! Ne znam ni sam zašto sam je štitio! Ona je nevolja i ništa više!
K: A ako i svi mi upadnemo u problem zbog nje?
M: Nećemo..
Odbrusio mi je i zaspao ponovo. Pogledala sam u Lea koji je nevoljno odmahnuo glavom.
Prođem rukom kroz kosu duboko disajući, te samo pokažem Leu da izađemo u hodnik.
K: I šta sad?
L: Neka se malo oboje smire, ovako ništa nećemo dobiti. Hajmo mi na večeru, ogladneo sam.
K: Ti samo na jelo misliš!
L: Ma nemoj?
Klimnem glavom, te me on uhvati i prebaci preko ramena.
K: Leo spusti me smesta!
L: Ako budeš nastavila da vičeš, sve u hotelu ćeš da uznemiriš.
Izdahnem iznervirano, ali se ipak ne smirim, već počnem da ga udaram pesnicama u donji deo leđa.
L: Au, nemoj bubreg..!
K: Nemoj da ti strada i drugi sad..!

*TRI DANA KASNIJE*

Ništa posebno se ni ne dešava. Bar ne posebno u negativnom smislu. Niko nas ne traži, mirni smo.
Martina smo nagovarali da pozove Aleks, ali bi se to obično završilo time da nam kaže da ga ostavimo na miru i da se zatvori u sobu. Tako da smo Leo i ja odustali od toga.
Uspeli smo bar da ga izvedemo iz sobe i da se malo provodi dok smo ovde.
Primetila sam i da nema u sebi te ubilačke nervoze, da tako nazovem. Konačno se oslobodio krivice i napokon oseća slobodu.
M: Izvini Leo, ali ja bolje skijam.
L: Ma daj, desila mi se jedna greška i odjednom si ti bolji!
Prevrnem očima, te se smestimo u kafić kao i svako veče kad završimo sa skijanjem.
K: Momci, vi naručite a ja ću odneti našu opremu.
Pokupim sve skije i ponesem ih u jednoj ruci, te izađem iz hotela i obiđem ga kako bih došla do neke vrste svlačionice gde se odlaže sva sportska oprema. Smestim svu opremu i izađem odatle, te zastanem.
Uzmem telefon iz džepa i uključim ga u nameri da zovem Aleks. Jeste svašta uradila, ali nešto tu nije u redu.
Okrenem je i počne da zvoni, a nedugo zatim začujem njen glas.
Krenem da progovorim, ali odjednom osetim mokru krpu na licu i miris alkohola.
A: Halo Kejt?
Aleks me je dozivala, a ja nisam mogla nikako da progovorim jer mi se miris alkohola uvlačio u nos i polako me obarao.
Više nisam vladala svojim telom, te sam ispustila telefon na pod iz kog se i dalje čula Aleks.
Pokušala sam da se izvučem i snažnog i sigurno muškog stiska, ali kako me je alkohol obarao sve više sam gubila snagu. Nisam više mogla ni oči da držim otvorene, videla sam samo crnilo pred očima...