Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 36. deo

~ Igra čežnje ~

●36.deo●

*JUTRO*

Martin P.O.V.

Otvorim oči, i to nikad sporije. Nisam ih ni do pola otvorio a već su mi sunčevi zraci jako upirali u zenice očiju.
Pomerim glavu dok sam i dalje ležao nemarno na krevetu, ali odmah prestanem sa pomeranjem jer me je vrtoglavica sprečila.
Usporim svoje pokrete i skroz otvorim oči, te zaustavim pogled na gore.
Ovo nije plafon u mojoj sobi.
I dalje se osećajući ošamućeno, polako se uspravim u sedeći položaj na snu kreveta.
Počnem da razgledam po sobi i definitivno zaključim da nisam u svojoj kući.
Nameštaj je bio previše prefinjen za moj ukus, bio je pravi ženski odabir.
Ustanem sa kreveta i dođem do komode sa desne strane.
Na njoj je bila uramljena slika. Uzmem je u ruke i počnem već da se osećam nervozno.
Na slici je bila Aleks u policijskoj uniformi.
Osvrnuo sam se oko sebe pokušavajući da se setim sinoćnjih događaja.
Naravno, ničega se nisam setio.
Vratim sliku na mesto i sporim koracima izađem iz sobe.
Pomislio sam da sam na spratu ali je ovo ipak bila kuća u prizemlju.
Zvuci posuđa i miris hrane je bio sve jači kako sam išao niz hodnik. Nečujno dođem do kraja hodnika i iza ćoška ugledam žensko telo obučeno samo u belu košulju koja je jedva prekrivala njenu pozadinu.
Pevušila je nešto tiho dok je spremala jelo za šporetom.
Približio sam joj se još par koraka i sačekao da se sama okrene prema meni.
A: Boli li te glava?
Zaustavim se na trenutak te zbunjeno skupim obrve.
M: Kako si me čula?
Okrenula se prema meni i dodala mu čašu vode.
A: Odlično čujem.
Iz jednog poteza popijem svu vodu, te sklopim oči i izdahnem.
M: Samo mi reci da nisam nešto napravio sinoć..
A: Probao si..
Podignem pogled na nju, te ona nastavi dalje.
A: Ali ja nisam to dopustila. Bar ne u takvom stanju.
Podigne obrvu u nekom čudnom smislu koji ja ne shvatim.
M: Video sam tvoju sliku u sobi. Odakle ti uniforma?
Zastala je na trenutak pa me nekako prostrelila pogledom.
A: Otac mi je policajac u penziji. Pozajmila sam da bih se slikala.
Odgovorila je kratko i odmah skrenula pogled.
Nešto mi je bilo čudno u njenom ponašanju, odjednom je promenila raspoloženje.
Začuo mi se telefon negde, te sam počeo pogledom da ga tražim.
A: Jakna ti je na sofi.
Uzmem telefon iz džepa i otvorim poruku. Kejt mora stalno da me ispituje gde sam kad kasnim.
-Gde si bre ti?? Neću sama da pišem gomilu izveštaja da bih Lea izvukla iz zatvora.-
Izdahnem umorno i još uvek sa glavoboljom, te se okrenem ka Aleks, a ona me već preduhitri.
A: Idem da se obučem i idemo zajedno.
Odšeta iz kuhinje i dnevne sobe i ode u spavaću a ja je ispratim pogledom zalepljenim za njenu figuru.
Iako sam se osećao srećno što joj u pijanom stanju nisam ništa uradio, to ne znači da je ona nikakva.