Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 38. deo

~ Igra čežnje ~

●38.deo●

*SLEDEĆI DAN*

Kejt P.O.V.

Ruke su mi u džepovima dok se šetam gore dole niz hodnik na samom ulazu u zgradu suda. Martin je naslonjen na zid i posmatra me iako ja ne gledam u njega, već u svoje patike koje se vuku po zemlji.
Prolazi puno ljudi po hodniku ali meni se ta buka skroz stišala u glavi i meni cela zgrada deluje prazno.
Izvučem levu ruku iz džepa i pogledam u svoj zlatno-beli sat. 11:48.
K: Zašto ih još nema?! Suđenje počinje u 12!
M: Ženo bre smiri se, em mi se vrti u glavi od tvog šetanja em mi dosađuješ! Sad će doći.
Besno izdahnem i počnem opet nervozno da šetam sve dok nisam začula ulazna vrata.
Zabrinuto skupim obrve nadajući se da je to Leo, ali ubrzo vratim ozbiljan i hladan izraz lica kada ugledam Lukasa. Ne znam ni zašto sam pomislila da će prvo Leo ući.
Lukas je imao bledu boju lica i gledao je Martina i mene kao najveće neprijatelje. Mada je ipak mene više mrzeo zbog one prevare u toaletu hotelskog bara.
Tvrdoglavo podignem glavu i pogledam ga onako sa visine.
K: Nešto ti nije po volji danas?
Podrugljivo ga upitam, a on nije mogao ni da mi odgovori, čuvari su ga samo sproveli niz hodnik sve do ulaza u sudnicu.
M: Baš moraš da provociraš?
K: Naravno, pa valjda me znaš.
Osmehnem mu se, te mi on uzvrati, a već u sledećem trenutku kroz ulazna vrata uvedoše Lea.
Ne znam ni sama zašto, ali mi se na licu pojavio osmeh kada sam ga ugledala.
I na njegovom licu se takođe pojavio mali smešak. Martin i ja mu u istom trenutku klimnemo glavom da bi ga razuverili da se ne brine. I njega su bez zaustavljanja proveli pored nas.
M: Šta je to bilo?
Zbunjeno se namrštim gledajući ga.
K: Šta?
M: Kakvi su to pogledi i osmesi? Šta se to one noći desilo?
K: Aman Martine, zaista nekad znaš mi skačeš po mozgu kao veverica! Šta će biti? Ne želim mu ništa loše.
M: Kako kriješ, ja ne verujem.. Ali saznaću ja šta se desilo među vama.
Zamahnuo je prstom u vazduhu na šta ja samo prevrnem očima.
Krenemo zajedno do sudnice gde su čekali Lukas i Leo.
Netrpeljivost se jasno videla na njihovim licima.
Xx: Slučaj Lukasa Vokera i Lea Vokera!
Jaki glas sudije se začuo, te su Lukasa uveli unutra a odmah za njim i Lea. Martin i ja uđemo poslednji.
Lukas i Leo su stali jedno preko puta drugog i tek tada se u njihovim međusobnim pogledima videlo to neprijateljstvo koje ne može da se opiše.
Na Leovom licu se jasno videla mržnja koju je on inače skrivao. Sada se to jako pokazivalo i na neki način mi je smetalo a i povređivalo. Nisam navikla na tu njegovu mračnu stranu.
Progutam knedlu i sklopim oči na kratko, te izdahnem nadajući se da će sve proći kako treba. Ipak sada sve od sudije zavisi, ali se nadam da će sve molbe i svi zahtevi koje sam pisala celu noć biti od koristi.
Leo ne zaslužuje da bude kažnjen.