Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 45. deo

~ Igra čežnje ~

●45.deo●

Kejt P.O.V.

L: Jogurt, mleko, jaja, viršle, sir, neki džem od jagode i kifle.
Vadio je jednu po jednu stvar iz kese i nabrajao.
K: Šta si bre sve uzeo to?
L: Ja jedem kao njih pet, tako da je i ovo malo.
M: Ćuti Kejt, gladan sam i ja.
Obojica su me vrlo brzo ućutkali, te ja prevrnem očima i sednem na barsku stolicu smoreno.
M: Društvo, ja žurim tako da ću da ponesem ove kifle a vi se malo... družite.
Posebno naglasi tu reč na šta ga ja popreko pogledam. Osmehne se blago, te uzme kifle sa stola i izađe napolje ostavljajući Lea i mene same.
Opet sebe hvatam kako izbegavam da pogledam Lea u oči posle onog poljupca. Ne znam zašto, ne stidim se niti se kajem ali nekako se čudno osećam. Ni ne progovaram uopšte, sve dok mi se nije neprimetno približio.
Brzo mi je podigao glavu i tiho prošaputao spuštajući se do mojih usana.
L: Mnogo je bio kratak onaj poljubac od jutros...
Pre nego što je dotakao moje usne, veliki osmeh mi se pojavio na licu.
Pošto sam sedela, bio je za glavu viši od mene, te sam ga obgrlila rukama oko struka privlačeći ga sve više sebi.
Sve više mi je toplo i dlanovi mi se znoje, ali ne mogu da se odvojim od njegovih usana.
Nekako se odvojim nevoljno od njega, te naslonim glavu na njegovo čelo i dalje disajući brzo
K: Meni je i ovo veoma kratko.. ali gladna sam.
Slatko se nasmejao dok mi je nežno prelazio prstima preko vrata.
Odvojio se od mene i namazao mi džem na hleb.
Pružio mi je tanjir, a onda je on krenuo sa jelom. Zaista puno jede.
U jednom momentu sam se zasmejala jer je izgledao kao malo dete dok je halapljivo jeo.
L: Šta se.. smeješ?
Upitao me je punih usta.
K: Progutaj to, nemoj da se zadaviš. Izgledaš kao neki mali dečak.
I on se nasmejao, te je završio sa jelom i pospremio sto.
Otvorio je frižider, te zastao na tren a zatim se okrenuo ka meni.
L: Šta je ovo?
Pogledam ga zbunjeno skupljajući obrve.
L: Šta ti jedeš uopšte? Ništa nemaš u frižideru. Očekivao sam nešto malo, ali stvarno ništa nemaš.
Prevrnem očima, te ustanem sa stolice i dođem do kauča i legnem na njega.
Čula sam njegov mali podsmeh ali sam ga namerno ignorisala.
Zatvorila sam oči jer sam znala da će mi prići. Nisam ni čula njegove korake, već sam samo osetila ogromnu težinu na sebi.
Žustro mi je uhvatio ruke i spojio ih čvrsto ih držeći iznad moje glave.
L: Ti to mene ignorišeš, a?
Nastavim da se pretvaram te zbunjeno slegnem ramenima.
L: Tako znači?
Podignem jednu obrvu čekajući šta će da uradi, a on je samo spustio glavu do mog vrata i jako ga zagrizao zubima.
Sklopim oči i u sobi se začuje moj izdah zadovoljstva. Pod kožom sam osećala kako su se njegove usne pretvorile u osmeh čuvši ove moje uzdahe.
L: Ups, malo ti je crven vrat..
Prevrnem očima sa osmehom, te ga blago udarim kolenom u stomak na šta on jaukne.
K: Ne laži, ne boli te!
Zamislio se malo i osetim da popušta stisak na mojim rukama, te iskoristim tu priliku i obavijem ruke oko njegovih leđa privlačeći ga sve dok nije svom težinom ležao na meni.
K: Da ljubim da prođe onda...
Približim se njegovim usnama i poljubim ga najnežnije dok je on sa zadovoljstvom uzvraćao...