Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 27. deo

~ Igra čežnje ~

●27.deo●

Leo P.O.V.

Koristim sve tehnike i udarce koje sam godinama koristio, ali ona svaki izbegne. Svaki put kada ga izbegne ja se iznerviram, a ona se namerno zlobno osmehne.
U jednom trenutku je obavila svoju nogu oko moje i tako me oborila na pod te sela na mene i laktom mi se nasloni na vrat.
Gledali smo se zadihano, a njoj se sijalo čelo od znoja.
K: Nisi mi rekao za Martina.
L: Zaboravio sam na to kad sam te video na mojim vratima.
Vragolasto se osmehnem dok me je ona posmatrala ne silazeći sa mene.
K: Još ja kriva? Da nisam i ja kriva što ti se drugar uzbudio?
Izvije jednu obrvu gledajući me, te ja pogledam na dole. Zaista sam se uzbudio.
L: Normalno da si ti kriva, kako ja mogu za to da budem kriv?
Cinično se nasmeje, te me kolenom pritisne pravo u međunožje na šta ja čvrsto stegnem zube.
L: Zar je to... baš bilo potrebno?
Progovorim sa malim bolom u glasu, te se ona blago osmehne.
Xx: Khm khm!
Trgnemo se i ona i ja i ugledamo Martina naslonjenog na vratima kako nas začuđeno gleda.
K: Šta je bilo? Treniramo.
M: Jak ti trening... Nešto sam našao za Lukasa pa bi bilo poželjno da prestanete da razmenjujete te đavolje poglede i da dođete da mi pomognete.
Okrenuo se i izašao a meni se stvorio kez na licu od njegovih reči.
Kejt je odmah ustala sa mene i krenula prema izlazu, a i ja za njom.
U onoj sportskoj odeći smo sišli sprat niže i seli za kompjutere u njihovoj kancelariji.

Kejt P.O.V.

K: Ako si to što si našao neće odvesti pravo do njega, bolje nemoj da mi pokazuješ.
M: Polako partneru, sve ćeš da vidiš.
Prevrnem očima i izdahnem smoreno dok je on kuckao nešto po kompjuteru.
Leo je sedeo sa moje desne strane i pomno pratio šta Martin radi.
Krajičkom oka sam posmatrala njegovo lice.
Naslonio je bradu na svoju šaku skupljenu u pesnicu.
Gusta podignuta kosa je perfektno stajala zahvaljujući gelu, dok su mu se na visokom čelu presijavale kapljice znoja.
Guste obrve su mu se zabrinuto skupljale na pomen Lukasa, a u njegovim prozirno plavim očima se u isto vreme videla sreća, ljubav, ali i tuga i razočaranost.
M:Kejt!
Trgnem se naglo i okrenem se zaprepašćeno ka Martinu.
M: Koliko se sećam, ti si zaposlena ovde a ne Leo, tebi pričam ove informacije.
K: Ajde slušam, ne viči.
M: Dakle. Iskopao sam neke stvari o Lukasu, došao sam čak i do njegove kreditne kartice. E tu sam došao do najnovijeg računa. Dan pre nego što se desila provala je rezervisao sobu u Grand Hotelu. Sinoć je tom istom karticom platio piće u baru hotela, tako da bi trebalo da je još tamo.
L: Grand Hotel, Grand Hotel....
Okrenem se ka Leu koji je šarao pogledom po prostoriji ponavljajući ime hotela.
K: Setio si se nečega?
Vratio je pogled na mene ali je i dalje razmišljao.
L: Mogu li?
Pokazao je rukom na kompjuter te mu Martin ustupi mesto. Nekoliko minuta je kucao nešto, te je počeo da lista stranice. Bile su to liste imena i prezimena.
Zaustim da ga upitam šta to traži, ali me on preduhitri.
L: Dario!
K: Ko je Dario?
L: Dario je bio prijatelj našeg oca, on je kasnije postao vlasnik tog hotela. Zato je Lukas odseo u tom hotelu, Dario ni ne zna šta se dešava između nas dvojice.
Iznenađeno, pozitivno naravno, klimnem glavom, te se zavalim u fotelju i okrenem se ka Martinu.
K: Idem po nalog za hapšenje kod šefa, svakako će mi trebati, a vas dvojica ostanite ovde i pratite situaciju.
M: Nisi valjda ozbiljna? Mislim, ja znam da si ti luda, ali ovoliko nisi sigurno.
Začuđeno se namrštim ali se i Leu pridruži Martinu.
L: Ja najbolje poznajem Lukasa, ja ću ići.
K: Ma prestanite obojica! Da nećeš možda ja da te previjam opet kad ti zabije nož u stomak?
L: Šta bi ti falilo?
Zlobno se osmehne dok je Martin rukom prikrivao usne koje su mu već prelazile u osmeh.
K: Imam plan kako da ga uhapsim, neće mi biti teško. Jedino što možete je da krenete sa mnom ali da ostanete u autu.
Ustanem iz fotelje i krenem ka vratima.
M: Kejt...
K: Kraj priče!
Zatvorim temu i izađem dok se u pozadini čuo njihov prigušeni smeh.