Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 114. deo

~ Igra čežnje ~

●114.deo●

Kejt P.O.V.

Uđem u neonkama osvetljenu i praznu salu. Dođem laganim koracima do centra razgledajući oko sebe i prisećajući se uspomena koje su ovde nastale.
Naši prvi treninzi koje smo Martin i ja držali, moje izluđivanje ovde kada sam nervozna, časovi sa Leom...
U tom trenutku pogledam u Lea koji je već vezivao ruke trakom, te se nasmešim.
L: Setila si se treninga?
K: Mhm.
L: Ajde da se prisetimo malo toga..
Dobacio mi je traku, te sam brzo obavila ruke i namestila se.
K: U košulji si, oznojićeš se.
Bez reči ju je skinuo preko glave otkrivajući svoje mišiće. Nesvesno zagrizem unutrašnju stranu obraza, te se trgnem iz svojih misli hvatajući Leov pogled na sebi.
L: Nije ti bilo dosta sinoć?
K: Šta očekuješ? Bila sam u komi šest meseci i plus sam se dugo oporavljala. Nisam baš imala vremena za seks, gospodine.
L: Nadoknadićemo to.
Namignuo mi je tako zavodljivo da sam htela da ga rasturim na sred sale. Ali do vraga to ne može na radnom mestu!
Razmenili smo par udaraca, te sam se opet našla pribijena uza zid.
L: Jel te ovo podseća na nešto..?
K: Mhm... Odmah na prvom treningu si hteo da me "očaraš".
Smešno naglasim ovu zadnju reč. Volim tako da ga bockam!
L: Da da, hteo sam odmah da te poljubim. Mada sam te malo mučio misleći da ćeš prva da popustiš. Mada su nas prekinuli...
Snuždio se jer nas je tog dana Rej prekinuo.
Progutam knedlu u grlu, te sklonim to loše sećanje u stranu.
K: Mogao bi da dovršiš ono što si započeo...
Osmehnuo mi se stavljajući obe ruke pored moje glave.
L: Da vidimo kako je beše bilo... ovako..?
Gricnuo mi je vrat i grejući ga naježio.
L: Pa ovako...
Promrmljao je približavajući svoje usne mom uhu i blago ga ljubeći.
L: Ili ovako..?
A zatim se žustro sjurio ka mojim usnama potpuno ih okupirajući svojima. Sve više i strasnije me je ljubio, da sam samo uspela da jednom rukom nađem njegovu i isprepletem naše ruke na zidu.
Sočan zvuk naših usana je odjeknuo salom kada smo se zadihani samo za nijansu udaljili jedno od drugog.
K: Ovakav poljubac je trebao da bude onog dana..?
L: Da. I ovakav poljubac će te čekati svakoj jutra i svake večeri..
Izgovorio je tako slatko trljajući palcem moj dlan.
Obavijem ruke oko njega grleći ga, te naslonim glavu na njegova gola prsa.
K: Znaš li koliko si me nervirao od prvog dana?
L: A tebe svako nervira!
K: Pa dobro... i to je tačno.
L: Tvrdoglava..!
K: Majmune..!
L: Ljubavi!
K: Ljubavi!
Pogledali smo se kao najluđi debili a zatim prasnuli u smeh.
Podigao me je u naručje i zavrteo na sred sale. Kosa mi je letela svuda, a ni vrištanje nisam mogla da suzdržim. Ali to nisu bili vrisci straha ni besa, već vrisci sreće.