Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 68. deo

~ Igra čežnje ~

●68.deo●

Martin P.O.V.

Nisam ni ja lud. Mislila je da je ne čujem, ali ne zna da ja ne spavam skoro nikad. Pratio sam je drugim autom i čekao je ispred te zgrade.
Dok sam je tako čekao, na brzinu sam okrenuo par brojeva i raspitao se šta je ustvari ta zgrada.
U par minuta sam saznao sve: da je to privatna firma za agente, ali da je to samo pokriće za kriminalne poslove. Vlasnik je bio pod nekim pseudonimom, ali to će mi već drugi saznati.
Vratim telefon u džep i tada ugledam Aleks kako izlazi teturajući se i držeći se za stomak. Obraz joj je bio crven, verovatno od siline udarca. Znači, ona je agent. Nekoga prati i nema sumnje da sam to ja.
Jedva je ušla u svoj auto, a ja joj namerno nisam prišao da je ne bih razotkrio i time doveo u problem.
Uzmem telefon i otkucam joj poruku.
- Otišla si bez pozdrava? -
Za neki minut sam dobio i odgovor.
- Nisam htela da te budim, a imala sam obaveze.. Videćemo se sutra na treningu! -
Naravno da si imala obaveze kad si tajni agent. Pošaljem joj jedno "ok" i tada dobijem poziv iz stanice.
M: Da?
Xx: Uočili smo Reja gospodine.
M: Dolazim u stanicu svakako, pa ćeš mi reći.
Spustim slušalicu i pogledam ispred sebe, Aleks se već odvezla.
Izdahnem umorno, te se i ja odvezem do stanice i odem pravo kod kolege koji me je zvao.
M: Šta si našao?
Xx: Našao sam signal njegovog telefona na granici i tu sam ga odjednom izgubio. Posle pola sata se ponovo signal pojavio i tada sam video da više nije u državi.
M: Hmm.. Znači napustio je državu.. možda će se sve smiriti. Ako saznaš još nešto bitno, javi mi.
Potvrdno mi je klimnuo glavom, te ja izađem i spremim se za trening.

*VEČE*

Držeći u ruci hranu za poneti pokucam na njena vrata. Otvorila je posle nekoliko trenutaka i jasno se videlo da je uplašena, a obraz joj je sada bio tamnije boje.
M: Kineska hrana?
Upitam je podižući kesu koju sam držao u ruci.
A: Uvek.
Osmehnula mi se i pustila me da uđem.
M: Nisi bila danas na treningu.
A: Aa.. da, tresla sam se jutros, verovatno sam se prehladila... nisam mogla da ustanem iz kreveta..
Osmehnem se ironično dok sam joj i dalje bio okrenut leđima.
M: Šta ti je sa obrazom?
Upitao sam je, te se okrenuo prema njoj.
A: Saplela sam se.. pa sam udarila obrazom u pod..
Sve joj je teže bilo da se izvlači i što sam je više ispitivao sve teže joj je bilo da se snađe.
Sad ćeš se razotkriti.
M: Hmm.. znači bilo ti je hladno jutros. Pa izašla si iz one tvoje firme samo u tankoj majici, nije ni čudo.