Igra čežnje - 111. deo

84 3 0
                                    

~ Igra čežnje ~

●111.deo●

Leo P.O.V.

L: Lagao sam te, uopšte mi nije bilo dobro...
K: Znam...
Izgovori mi tiho, te mi skine košulju i gurne me da legnem.
K: Zato sada sledi kazna..
Osmehne mi se đavolski, te iz svojih stvari izvadi nešto veoma brzo i neprimetno. Već u sledećem trenutku su mi ruke bile zavezane lisicama za ram kreveta.
Znači, gospođica voli dominaciju. Kako li sam i mogao da pomislim da će biti drugačije.
Opkoračila me je i vrelim pokretima skinula svoju haljinu preko glave. Njeno preplanulo i golo telo se odjednom pojavilo ispred mojih očiju. Napalilo me je do bola, hteo sam samo da se istrgnem iz ovih lisica i da na svakom deliću njene kože ostavim svoj trag.
Počela je da se uvija sedeći na dnu mog stomaka. Od muke sam na tren čvrsto sklopio oči.
L: Ovo je nehumano..
K: Ali dobro je, zar ne?
L: Đavole... skini mi lisice, ne živciraj me...
K: A-a...
Skinula mi je pantalone i bacila na pod, te ponovo sela na mene i noktima me grebala po grudima.
U njenim dodirima su bili ispreplitani nežnost i grubost, a vrlo dobro je znala šta radi.
A njen duboki uzdah kada sam skliznuo u nju nikada neću moći da izbacim iz glave. Ta njena strast i potreba u očima se mogla jasno videti iz daleka, a kamoli izbliza.
Nije joj trebalo puno, za koju sekundu mi je skinula lisice, a ja sam je brže bolje stegao uz sebe, pripijajući te njene gole grudi na svoje.
Želeo sam da je zarobim ali ona mi to nije dopustila.
K: Ne može. Ja više volim da sam gore. A i pod kaznom si.
Nasmešio sam se, te me je ugrizla za donju usnu.
Taman kada sam počeo da se opuštam, susreo sam se sa njenom zaraslom ranom. Ponovo je počeo stomak da mi se grči i sve mi se u sekundi vratilo.
Nisam želeo njoj da upropastim trenutak, te sam jezikom i usnama prelazio preko njene rane.
L: Dozvolićeš mi da ja izbrišem sve tvoje loše uspomene..?
Nežno ali i tužno me je pogledala shvatajući da sam ja ipak u jako teškom sranju otkad se ona vratila.
K: Već si izbrisao, samo se ne vraćaj tome...
Poljubila me je i tek tad mi je to bio znak da su zaista prošle naše nevolje.
Stegao sam je uz sebe lagano je pomerajući u ritmu naših tela dok smo se i ona i ja neprestano znojili.
Opustila se u mojim rukama i iskoristim priliku, te je brzo preokrenem i legnem preko nje.
L: Nisi baš sad spretna...
Ugrizem je za vrat i nastavim da klizim u njoj sve dok nisam osetio kako se njeno telo grči pod mojim.
Vrisnula je od užitka ubrzo i snažno me privukla sebi, a ja sam se samo nasmejao i poljubio je u znojavo čelo.
Pogledao sam u njene oči koje su sada imale neki poseban sjaj i pitao sam se da li je ikada ovakav sjaj u očima imala.
K: Šta ti je..?
L: Gledaš me drugačije... Nekako...
K: Nežnije? Strastvenije? Perverznije?
L: Sa ljubavlju...

Igra čežnje [ZAVRŠENA]Where stories live. Discover now