Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 3. deo

~ Igra čežnje ~

●3.deo●

Kejt P.O.V.

M: Hoćeš li ti da mi poginemo?!
Osetila se nervoza u njegovom glasu dok se čvrsto držao za sedište.
Kut usne mi se izvije u smešak te namerno još više nagazim na gas.
K: Nemoj da si kukavica. Uopšte ne idem brzo.
M: Tebi 110 na sat nije brzo?!
Razdere se još jače te ja skrenem pogled i prevrnem očima.
Zakočim naglo ispred velike radnje u kojoj su se već čuli svi mogući alarmi. Iz ove radnje i mi nabavljamo oružje samo što mi nemamo dodira sa prodavcima niti sa dostavljačima. Stakla su bila razbijena, a od pojačanja nije bilo ni traga ni glasa.
K: Polazi, ne mogu da čekam na njih.
Kažem Martinu odsečno i izvadim pištolj te ga napunim. Okrenem se ka njemu a on me je gledao zabezeknuto.
K: Šta bleneš u mene?
Upitam ga iznervirano ali ne dobijem odgovor već on samo prođe pored mene trčećim korakom i uđe u zgradu sa pištoljem u rukama. Izdahnem polako da bih se smirila, te polako i ja krenem prema zgradi kao i on.
Polako kročim u zgradu dok su mi komadići stakla krckali pod obućom, te dođem do alarma i isključim ga.
Osvrnem se i ugledam mlađeg čoveka pored pulta kako krvave glave onesvešćen leži.
Svo oružje sa polica je bilo ispreturano i nigde nije bilo ni traga od napadača.
Vratim pištolj za pojas, te Martin ponovo uđe u zgradu kroz zadnja vrata.
M: E propali smo.
K: Šta je, očekivao si da će da nas sačekaju da im stavimo lisice?
Prevrne očima, te brzo vrati pogled na mene.
M: Kako tebe Rej ume da bocne za ceo dan...
Stegnem pesnice jer je već počeo ozbiljno da me živcira all se on okrene prema onom povređenom i za tren se nađe pored njega.
M: A što mu nisi prišla da vidiš da li je živ?!
K: To nije moj posao, ja nisam lekar.
Odgovorim mu hladno stavljajući ruke u džepove.
Odjednom su se začuli brzi koraci i nekoliko osoba je naoružano upalo u zgradu. Stali su na trenutak i osvrnuli se oko sebe i zbunjeno nas pogledali.
K: Jel vi umete da radite svoj posao ili ne?! Neće kriminalci da čekaju na vas!
Proderem se jako na njih dok su oni uplašeno stajali i gledali me.
Začulo se blago i tiho jaukanje, te se Martin oglasi.
M: Kejt.. ohladi malo.. ovaj nam se budi.