Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 58. deo

~ Igra čežnje ~

●58.deo●

Kejt P.O.V.

K: Rodrigo De Luna...
Prošaputam tiho i opasno dok me je on pažljivo posmatrao. Bio je smiren, s obzirom na to šta je uradio, vidi se da mu ovo nije prvo ubistvo.
Izvadim iz jedne fascikle Lukasovu sliku, te mu je dobacim. Pogledao ju je a zatim je vratio zbunjeni pogled na mene.
R: Yo no entiendo. (Ne razumem.)
Nasmejem se ironično jer se izdaleka vidi da se pravi glup.
K: Será mejor que empieces a hablar o te haré. (Bolje počni sam da pričaš ili ću te ja naterati.)
Nije očekivao da ću mu se na njegovom jeziku obratiti, te je odjednom počeo napetije da diše.
M: Otkad ti znaš španski..?
Došapnuo mi je Martin, a ja se blago osmehnem.
K: Počela sam malo da učim dok sam bila povređena.
Okrenem se ponovo ka Rodrigu i podignem obrve očekujući da propeva.
R: Ko je to?
Upita me pokazivajući pogledom na sliku.
K: Ih, pa nećemo tako da se igramo. Kako ga ne znaš? Pa probio si mu stomak nožem.
Počnem da se šalim sa njim jer kriminalce najviše to nervira.
R: Nož..? Ne, ja nisam uraditi..
K: Uraditi si ti mnogo, nemoj se praviti glup.
Izgovorim baš nepravilno kao i on, te ustanem i polako počnem da mu se približavam.
K: Znam da isto tako nisi poznavao njega, nemaš razloga da ga ubiješ.
Stanem lagano iza njega, te rukama obuhvatim njegova ramena.
K: Lepo sad kaži ko ti je platio da ga ubiješ. I da znaš, ne volim kad me neko laže..
Izgovorim jako hladno i dalje ne pomerajući se iza njega.
R: Niko nema. Sam.
Jednim potezom ga uhvatim podlakticom oko vrata i najjače ga stegnem.
K: Ja rekoh da ne volim kad me neko laže. Ali izgleda da ti baš voliš da iskušavaš svoju sreću.
Borio se za vazduh i iskreno, preterivao je. Nisam ga baš toliko stegla da bi se on gušio.
M: Kejt, popusti malo umreće nam.
K: Ma opusti se, dobar je on glumac. Zar ne Rodrigo?
Stegnem ga još jače kako bi zaista počeo da se guši, te ga za nekoliko trenutaka naglo pustim.
Savio se nad stolom i kašljao, a ja sam se vratila i sela na stolicu.
K: Ako misliš da ti se to ne ponovi, bolje pričaj odmah.
Sada me je već gledao raširenih zenica, zna da sam sposobna svašta da mu uradim.
R: Eduardo.. Eduardo Hetirez.
M: On ti je platio da ubiješ ovog čoveka?
Ubacio se Martin pokazujući prstom na sliku.
R: Sí... (Da...)
Pokažem čuvaru kroz prozor da uđe, te su ga odveli nazad u ćeliju.
Martin i ja smo odmah za njima izašli i otišli smo na drugu stranu ka našoj kancelariji.
K: Šta je taj Eduardo?
M: Hah, bolje da pitaš šta nije. Jedan od najvećih mafijaša i zelenaša u Španiji. Vodi najveće kriminalne poslove, i cela Španija je pokušavala da ga poveže sa raznim slučajevima ali bezuspešno.
K: Izgleda da ćemo ga mi sada imati.
M: Kad kažeš mi... najviše podrazumevaš sebe zar ne?
Coknem zubima te prevrnem očima.
K: Martine, mi smo tim. Ovo je naš slučaj, nema tvoj i moj.
M: Lepo je te reči čuti iz tvojih usta.
K: Konju!
M: Hehehe..
Sednemo svako za naš sto, te se ja nakašljem i uzmem telefon u ruke.
K: Hajde da sklopimo partnerstvo sa Španijom.