Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 73. deo

~ Igra čežnje ~

●73.deo●

Leo P.O.V.

Probudim se u neko doba noći sav u bolovima od ukočenosti. Pogledam sebe i vidim ćebe na meni, pa mi se veliki osmeh pojavi na licu.
Otkrijem se i ustanem sa kreveta, te polako dođem do vrata spavaće sobe.
Čim sam video da mogu da ih otvorim, sa olakšanjem sam se osmehnuo i kročio unutra.
Bila je okrenuta prema prozoru i ležala je zgrčeno na krevetu jako stezajući čaršav preko nje.
Tiho zatvorim vrata i lagano legnem do nje. Ispod čaršava rukom pronađem put do njenog stomaka, te je privučem sebi u zagrljaj.
Nisam joj video celo lice jer mi je bila okrenuta leđima, tako da sam mislio da spava.
L: Nećemo se zbog ovoga svađati...
Tiho prošaputam mirisajući njen vrat.
Odjednom je pomerila ruku i našla se u mojoj kosi blago me češkajući.
L: Ne spavaš..?
K: Znaš da ne mogu bez tebe da spavam kretenu..
Osmehnem se tiho kao i ona, te je samo još više stegnem uz sebe.
Nekako se izvukla iz mog zagrljaja i okrenula se ka meni spajajući nam čela.
Nežno sam dodirivao njen obraz vrhovima prstiju dok me je ona gledala sanjivo.
L: Znaš da sam želeo samo najbolje...
K: Ućuti smaraču i poljubi me.
Nasmejem se i nežno je poljubim dok sam osećao da se i ona i ja gubimo u tom poljupcu.
Odvojimo se, te ona izdahne i zagrli me.
K: Ne miči se od mene sve do jutra..
L: Nisam ni mislio.

*JUTRO*

Aleks P.O.V.

Š: Obavila si posao?
A: Jesam.
Š: Šta je sa telom?
A: Zakopala sam ga iza moje kuće.
Š: Lepo. Znao sam da me nećeš izneveriti.
Svaka njegova reč mi je odavala gađenje. Ovu pohvalu bih dobila da sam ga zaista ubila.
"Ponašaj se kao da si obavila posao." Martinove glas mi je odzvanjao u glavi. Čak me je njegov smirivao i pomogao mi da delujem sigurnije ispred šefa.
Š: Sve si sredila, sad možeš da se vratiš kod nas.
A: Ne mogu.
Š: Pardon?
A: Ako se moj nestanak sa treninga poveže sa Martinovim nestankom, ništa nismo dobili. Bolje mi je da i dalje odlazim na treninge kako niko ne bi posumnjao u mene.
Zagledao se ispred sebe, te se naposletku ipak složio sa mnom.
Š: Dobro razmišljanje. Onda nastavi tako, možeš da ideš.
Izađem iz njegove kancelarije a zatim i iz firme, te sednem u kola.
Uzmem telefon i otkucam Martinu poruku.
- Poverovao je. Sve je okej. -
Nakon par trenutaka dobijem odgovor od njega.
- Za tebe će biti sve okej, ali za njega neće. -
Znala sam da se u njemu kuva bes. I to je normalno, želi da se osveti.
Jesam odrasla sa šefom, on me je odgajio, ali preko ovako nečega ne mogu ni ja da pređem.
Nisam želela ništa da ga ispitujem kako ga ne bih potpalila još više, te samo odložim telefon sa strane i upalim auto.
Sad ne smem ni da se viđam sa njim. Ne znam ni da li će ovo uspeti, možda nisam bila dovoljno uverljiva.