Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 76. deo

~ Igra čežnje ~

●76.deo●

Šef P.O.V.

Š: Ima li nečega?
Pitam uspaničeno koliko god sam se trudio da se na putu smirim.
Xx: U pitanju je dinamit, razneo je auto u krugu od 2 kilometara.
Progutam knedlu pokušavajući sebi da ublažim ono što ću najverovatnije sledeće čuti.
Š: Šta je sa telom..?
Xx: Ceo auto je raznet, šta očekujete od tela? To se sve pretvorilo u pepeo, jedva smo i ugasili vatru...
Martin je bio jedan od najboljih ljudi u stanici, neko ko je oduvek bio odan svom poslu, a sada... nema ga više... Kako ću se sada vratiti i reći to Kejt kada znam da neće dobro to podneti?
Trgnem se na trenutak, te se okrenem ka ekipi.
Š: Počnite da obrađujete auto, svaki detalj zabeležite. Ne želim propuste! Jasno?
Xx: Jasno!
Svi su viknuli u glas i bacili se na posao.
Pogledam još jednom u ostatke njegovog auta i besno stegnem vilicu.
Š: Žao mi je Martine...

Kejt P.O.V.

Nema nikakvih vesti već sat vremena i mislim da počinjem polako da ludim.
K: Trebala sam da krenem i ja, ovako samo besposleno sedim ovde!
L: Ljubavi, javiće nam uskoro, smiri se. Šetaš gore - dole čitavih sat vremena, sedi i sačekaj.
Prošao mi je rukom kroz kosu, te ja nevoljno izdahnem i sednem, ali počnem nogom nervozno da cupkam.
Aleks je sedela preko puta mene i nervozno se klatila gledajući nemo u jednu tačku. Ako li si ti uključena u ovo, najebaću ti se svega!
Leo je i meni i njoj dao čašu vode, ali nama to nije pomagalo nimalo.
I njemu je bilo teško zbog Martina, iako se nisu baš toliko sprijateljili. Bar ne da sam ja primetila.
Kako bih volela da je ovo sve san i da se samo probudim..
Moje misli je prekinuo šef koji je imao neobično bledu boju lica. Već to mi je davalo znak šta se dešava, ali i dalje nisam želela da odustanem.
Š: Od auta je ostalo.. pa skoro ništa, tako da ni od tela...
Nastavio je da priča, ali ja sam se totalno isključila. Kako ću ja bez Martina? On je uvek bio tu za mene, a u jednom trenu sam ostala bez njega.
Š: Istraga je već pokrenuta..
K: Ja ću raditi na slučaju.
Presečem ga odsečno ne mareći šta će se desiti sa mojom karijerom niti mojom suspenzijom. Znala sam da moram raditi na ovome, da isteram pravdu za Martina. On to zaslužuje više nego iko.
Očekivala sam da će mi se šef suprotstaviti ali je on samo slegnuo ramenima. I njega je potresla Martinova smrt.
U tom momentu otvorila vrata kancelarije.
Malo je reći da sam se sledila kad sam videla taj lik. Svaka dlaka na glavi mi se podigla i svaki delić kože mi se naježio ugledavši to lice.