Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 92. deo

~ Igra čežnje ~

●92.deo●

Kejt P.O.V.

Otvaram lagano oči dok sam osećala kako mi se hladan znoj slivao niz čelo.
Kroz poluotvorene oči vidim da sam na istom mestu, u podrumu bez tračka svetlosti.
Ne, nije ovo bio košmar, a želela sam da bude. Želela sam da ovo bude košmar i da se iz njega probudim uplašena, ali u Leovom zagrljaju. Da me on smiri, da mi prođe rukom kroz kosu i poljubi u čelo. Ne mora nijednu reč da mi kaže, njegove ruke i usne bi me smirile.
Nesvesno mi se otme jedan osmeh i tihi smeh kada mi se njegov lik stvori u mislima.
Xx: Šta je, sanjaš njega?
Čim sam čula njegov grubi glas i taj mali smešak se izgubio.
Teško podignem glavu i pogledom nađem tog ogavnog stvora.
K: Šta te se tiče.
R: Tiče me se, tvoj a i njegov život zavisi od mene.
K: Misliš da si faca, Rej? Time što si oteo mene, njegovu devojku a tvoju bivšu, da bi dokazao da je voliš?
Konačno je stao ispred mene i mesec je osvetlio njegovo lice. Psihopatski izraz je već bio tu, nisam ništa drugo ni očekivala.
R: Nemam ja šta kome da dokazujem, nikada nisi bila njegova.
K: Grešiš, da mogu da promenim stvari nikada ne bih tebe upoznala. Život si mi uništio.
R: A on ti je poboljšao taj život? On je običan glupan!
K: Ulepšao mi je život kao niko do sada. Ali tebi ne vredi to govoriti, ti to ne razumeš.
Osmehnuo mi se ironično odmahujući glavom, te se udaljio od mene.
Pogledala sam u svoje rame i bilo je previjeno. Namerno mi je zaustavio krvarenje jer sam mu potrebna živa.
R: Hajde kad je on tako divan, kao što kažeš, šta to on ima a ja ne?
Igra se sa mnom, glas mu je jezivo veseo. Nešto mu se dešava.. Ma šta može da mu se desi, on je gubitnik!
K: Ako baš želiš da znaš, ima sve što treba da ima.
R: Ma nemoj? Znači sve?
K: Baš tako!
Viknem na njega iako trenutno nisam u mogućnosti da se odbranim ako me napadne. Rizikujem sada, ali bolje išta nego ništa.
Osmehnuo se ironično, te mi prišao i stavio ruku na čelo.
Isprva nisam razumela, ali tek kada je sklonio ruku osetila sam kako mi čelo gori. Dobijam temperaturu od prevelikog krvarenja. Reakcija mog tela na povredu.
Izašao je sporim koracima iz podruma zatvarajući vrata za sobom i ostavljajući me i dalje zavezanu iako sam umirala u sebi od bolova i novonastale temperature.
K: Šta je bre ovo više u mom životu? Kad ću da se odmorim jednom?
Napolju je bila mrkla noć. Nemoguće je išta da se vidi.
Neprestano sam pokušavala da se oslobodim konopca vezanog oko mojih ruku, ali bezuspešno. Kad li je naučio ovako čvrsto da vezuje čvorove?
A onda opet taj zvuk metala. Opet mi se približavala nevolja.
Ponovo se vratio sa velikim i dubokim plastičnim koritom.
Zbunjeno sam skupila obrve gledajući u njegove pokrete, sve dok mi se pogled nije zaustavio na vodi unutar korita.
K: Šta pokušavaš ti?!
Prošao je pored mene i polako odvezao kanape sa mojih ruku.
R: Znači bolji je u svemu?
Ponovo se pojavio ispred mene i povukao me sa stolice pravo na pod pored njega.
Pekla me je rana na ramenu jer me je jako stegao direktno preko nje.
Klečala sam pored njega stezajući zube od bola.
R: BOLJI JE?!
K: Jeste!
Viknem glasno, te se već u sledećem trenu moje lice nađe ispod ledene vode. Vazduh iz mojih pluća je izlazio iz mojih usta u obliku mehurića i sve više sam se borila za vazduh.
Podigao me je iz vode tek toliko da uhvatim malo vazduha, a ja sam zadihano disala i kašljala.
R: I dalje je bolji?
K: Kako možeš to da me pitaš kad ovo radiš?
Ne dobijem odgovor, već me on ponovo snažno pritisne u vodu. Duže me je držao pod vodom misleći da ću ja popustiti i da ću ga moliti da prestane. Ali isto tako dobro zna da ja to neću uraditi iako mi je sve hladnija glava.
Naglo me je povukao iz vode dok su kapljice prskale na sve strane od siline povlačenja.
R: Promenićeš mišljenje?
K: Misliš da se ovoga plašim? Misliš da ću pod ovim popustiti?
Osmehnem se ironično kroz kašalj, te on ponovi isti postupak. Treći put sam pod vodom, a ovo je samo početak ove grozne noći.