Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 35. deo

~ Igra čežnje ~

●35.deo●

Martin P.O.V.

Ispijam već petu čašu konjaka i nije mi dosta, iako mi je mutno pred očima. I konobari su se smorili dok su mi donosili piće, tako da su mi dali celu flašu samo da ne bi iznova i iznova dolazili.
Ceo život mi je prolazio kroz glavu, sve ono dobro i loše što sam uradio.
U ruci sam vrteo telefon bezvoljno razmišljajući koga da zovem ovako pijan. Pogledam na sat. 01:46. I da zovem nekog neće mi se javiti, svi spavaju.
Zatvorim oči smoreno dok sam u ruci vrteo čašu.
Xx: Da nije to malo previše alkohola za jednu noć?
Neki neobično nežan glas se začuo sa moje desne strane, te se okrenem i ugledam vitku žensku figuru. Od alkohola nisam ni mogao da razaznam njen lik. Kao da mi je bitno ko je to, ionako je ne poznajem niti ću je ikada više videti.
M: Nikad nije previše alkohola.
Odgovorim joj sa zapletenim jezikom dok se ona smeštala na stolicu pored mene.
Osećao sam da me posmatra, ali od alkohola koji je već uticao na moje razmišljanje i moj govor nisam imao pojma kako me gleda. Da li sa gađenjem, čuđenjem ili čak sa nekim vragolastim mislima.
Posegnem za flašom ali me njena ruka zaustavi.
Xx: Dosta je, biće ti još gore ako nastaviš.
Odmahnem grubo rukom, ali ne previše ne želeći nju da udarim.
M: Nisi mi ti majka pa da mi braniš.
Zastanem na trenutak, pa se ironično osmehnem.
M: Čak ni moja majka ne zna šta radim. Leži vezana u bolnici i nije sposobna ni da me primeti kada je obiđem.
Ućutim, ali ne dobijem nikakav odgovor od nje, te nemo odmahnem glavom.
Naslonim se na mali naslon barske stolice pokušavajući da sebe održim budnim iako mi je to jedva uspevalo.
Nisam više ni znao da li ona sedi i dalje za mojim stolom i smeje mi se u facu ili već otišla.
Otvorim oči i primetim da me je uhvatila za ramena i da je počela da me podiže sa stolice.
Xx: Iskoristi te noge i osloni se.
M: Šta bre ti pokušavaš?
Upitam je iako sam je već poslušao i ustao sa stolice.
Prebacila je moju ruku preko njenih ramena i nekako me je izvela napolje dok sam se ja teturao.
Začulo se neko pištanje i video sam nekoliko svetala, tako da sam pretpostavio da smo kod njenih kola.
Otvorila mi je suvozačka vrata i polako me smestila na sedište.
Počela je da vozi a meni je pogled na put i dalje bio mutan.
M: Ko si bre ti?
Upitao sam je i dalje se boreći da ostanem budan, ali od nje i dalje nije bilo odgovora.
Crvena i zelena svetla sa semafora, kao i ulična svetla su se preplitala dok je ona vozila bez reči.
Posle nekog vremena auto je zaustavila ispred neke male bele kuće, bar sam mislio da je mala kuća.
Izvela me je iz auta i uvela me unutra.
Povela me je niz hodnik i ušli smo u neku sobu.
Prilično me je čvrsto pijanog držala za jedno žensko.
M: Da ti ne treniraš nešto? Jaka si..
Oborila me je na nešto mekano, verovatno krevet. Svesno a i nesvesno sam krenuo da otkopčavam košulju.
Blago sam otvorio oči i video njena gola kolena pored sebe.
Pređem prstima preko njih i sklopim oči. Nisam više ništa dodirivao jer se ona udaljila i prebacila nešto preko mene.
San mi je sve više dolazio na oči i više nisam bio svestan da li je ona pored mene ili ne.