Igra čežnje - 56. deo

87 2 0
                                    

~ Igra čežnje ~

●56.deo●

*NEDELJU DANA KASNIJE*

Martin P.O.V.

Pravda, zakoni, oružje, treninzi. Sve to čini posao jednog policajca. Sećam se da sam se kao mali stalno igrao sa malim policijskim autićima i već tada sam znao da želim time da se bavim kad porastem.
I evo, sada u 29. godini obavljam ovaj posao. Nekad sa lakoćom a nekad ne mogu da se sastavim.
Svaki dan mi prolazi isto jer trenutno sam radim. Sa Aleks se i dalje ništa ne dešava. Pa, skoro ništa.
I dalje su tu prisutni pogledi i osmesi, ali ne smemo ništa više od toga. Ta noć koja se dogodila nije bila bezveze, to se tek sada vidi. Ne znam šta ćemo dalje, ali za sada niko ne primećuje šta se dešava.
Sa Kejt se povremeno čujem. Ona se oporavlja ali ne viđa Lea. Čini joj se da on uopšte i ne izlazi iz stana. Izgleda da ga je Lukasova smrt potresla i više nego što smo očekivali.
O svemu razmišljam dok idem niz hodnik do svoje kancelarije. U jednom trenutku podignem glavu i ugledam Kejt sa onim starim i hladnim izrazom lica kako mi ide u susret.
Požurim ka njoj i sa čuđenjem je pogledam. Nije nosila zavoj oko ruke. Vidim je tek pola minuta i već mi je digla živac.
M: Šta ćeš ti ovde i gde ti je zavoj?
K: Vratila sam se na posao, ruka me više ne boli.
M: Treba dve nedelje da nosiš zavoj a ne samo jednu. Pa kome ja pričam?
Doviknem za njom dok je ona ulazila u kancelariju. Uđem i ja za njom, te sednem pored nje.
M: Ja jesam rekao da mi trebaš na poslu ali ne tako brzo.
K: Dobro sam, a i nedostajao mi je posao.
Uvek je to radila, dolazila je na posao kako bi od drugih problema pobegla.
M: Pričala si sa Leom?
K: Nisam.. Stalno mu lupam na vrata, ali ne dobijem odgovor.. ili dobijem samo "pustite me". Svako veče je tako, ne znam šta uopšte radi sam u stanu.
Ćutali smo neko vreme, a onda sam ja prekinuo tišinu najglupljom stvari na svetu.
M: Treninzi dobro idu.
Pogledala me je sa osmehom ispod oka.
K: Hvala na obaveštenju.
Nasmejali smo se, a onda me je ona pogledala sa nekim hladnim očima.
K: Nikakvih vesti nema o Reju?
Skrenuo sam pogled, ali zaista ništa nisam saznao za njega. A i da sam saznao, znam da se Leu ne bi sviđalo ako bih joj rekao.
M: Ništa za sada.
Blago je klimnula glavom, pa opet šašavo pogledala.
K: I nemoj da misliš da si se izvukao za onu noć. Ne verujem da si toliko čvrsto spavao. A i sam znaš da ću saznati.
Prevrnem očima, te uzmem fasciklu sa svog stola i bacim je na njen sto.
M: Mani se mene i pogledaj ovo.
K: Šta je to?
Upitala me je dok ju je polako otvarala.
M: Novi zadatak.

Igra čežnje [ZAVRŠENA]Where stories live. Discover now