Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 33. deo

~ Igra čežnje ~

●33.deo●

*JUTRO*

Kejt P.O.V.

06:59 je, a ja sam već u svojoj fotelji u stanici.
Zamišljeno gledam ispred sebe i vrtim hemijsku u šaci.
Ostala sam budna cele noći, a pre svitanja sam izašla iz stana i došla ovde. Ponela sam najosnovnije stvari sa sobom, kao i Leovu torbu. Nisam ga još uvek obišla, ne želim da ga nerviram još više, ipak mu je teško.
Podignem pogled na vrata koja su se lagano otvarala i ugledam Martina kako sporo ulazi trljajući rukama oči kako bi se razbudio.
K: Burna noć?
Zbunjeno se zagledao u mene pa je nakrivio glavu.
M: Jel neki problem iskrsao? Ti nikad ne dolaziš ovako rano.
K: Nema problema na poslu, ali ima kod mene.
Bacio je svoj ranac na sto, te me zabrinuto pogledao sa rukama smeštenim na njegove bokove.
M: Pričaj bre, šta čekaš?
K: Rej se desio. Morala sam da zaglavim vrata ormarom da ne bi provalio. Spakovala sam neke najosnovnije stvari i došla ovde. Ovde se osećam sigurnije.
Pogled mu pređe preko moje torbe ali zastane na Leovoj.
M: Ovo nije tvoja torba.
Podigne jednu obrvu upitno, te ja smoreno izdahnem.
K: Donela sam mu neke stvari.
Mali smešak mu se stvorio na licu, te me pogleda.
M: Aaaaa... ti imaš ključ od njegovog stana?
Pogledam ga popreko i naglo udarim hemijskom o sto.
K: Ključ je bio među njegovim stvarima čoveče.
M: Da da...
Smešak mu nije nestajao sa lica, te ja prevrnem očima i ustanem.
K: Idem da se izludim malo u sali, pa ću se vratiti.
Pod mojim izluđivanjem se podrazumeva da ću udariti u svaku stvar koja mi se nađe na putu.
Izađem iz kancelarije i krenem uz stepenice. Put do sale je vodio kroz sprat na kome je bio pritvor u kome se nalazio Leo.
Zastanem i pogledam u njegovom pravcu, te zabrinuto skupim obrve, ali ipak krenem ka njemu.
Otvorim lagano vrata da ga ne bih probudila.
Nežni osmeh mi se pojavi na licu kada ga ugledam kako spava.
Sedeo je na klupici iza rešetaka sa prekrštenim rukama i bio je naslonjen na zid. Usne su mu bile blago odvojene, a glava mu je bila nakrivljena.
Spustim pogled ne skidajući osmeh sa lica, te nečujno zatvorim vrata i krenem ka sali.
Ostanem skamenjena kada vidim ko stoji na sred sale.
K: Šta tebi nije jasno više?! I kako si do vraga ušao?!
R: Kejt, zaista mi je žao, znaš da mi je izletelo. Nikad nisam pomislio da si takva, ali kada sam te video sa njim..
K: Dosta više! Niko nema prava tako da me naziva, a pogotovo ne ti! Tebe se ni ne tiče sa kim sam ja i šta radim!
Osetim kako mi srce sve brže kuca i kako mi se dlanovi znoje.
Nekim čudom je sagnuo glavu i to me je iznenadilo, ali ne toliko da bih mu ja poverovala da mu je zaista žao.
R: Zašto mi nisi sinoć otvorila vrata..?
K: Da ti otvorim vrata? Pa ti misliš da sam ja budala! Sećaš li se šta si mi uradio? Posle svega, ti još imaš hrabrosti da me pogledaš u oči.
Pričala sam mu smirenim tonom iako bih ga najradije zadavila da mogu.
K: Seti prvo šta si mi uradio i onda ćeš shvatiti zašto te ne želim u svom životu.
Podigao je glavu i pogledao me jako razočarano. Tako mu i treba, neka shvati šta je izgubio.
Pomerim se u stranu i pokažem mu rukom na vrata.
K: Izlazi odavde. Dovoljno sam ti puta rekla da ne želim da te vidim, nadam se da si do sad shvatio šta to znači.
Ponovo je sagnuo glavu i nevoljno je sklopio oči, te ćutke izašao napolje.
Zatvorim vrata za njim i skliznem niz njih. Počelo je jako da me steže u grudima, te se mahinalno uhvatim za srce.
K: Boli me... ne mogu...
Dopustim da mi suze izađu iako sam mesecima pokušavala da ih zadržim. Stegla sam pesnice toliko da sam osetila zarivanje noktiju u kožu.
U sekundi mi je prošao ceo život kroz glavu. Otvorim naglo oči i obrišem mokro lice, te ustanem sa poda.
K: E bogami nećeš Kejt.
Namestim izgužvanu odeću i umesto da plačem dođem do vreće za boks i snažno počnem da je udaram. Bez rukavica za boks, svaki udarac je duplo jače boleo. Ali nije me bilo briga, nastavljala sam da udaram.
Na trenutak se zaustavim i pogledam u ruke. Bile su jako crvene i bolele su me pri stezanju šake.
Zabacim glavu i udahnem duboko, te sednem na klupu i zagledam se u sat na zidu. 08:00. Radno vreme mi je zvanično počelo.