Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 75. deo

~ Igra čežnje ~

●75.deo●

Kejt P.O.V.

Š: I kad si mislila da mi kažeš za vas dvoje?
Upitao me je vidno iznervirano dok sam se ja onako smeškala.
K: Ako ćemo iskreno, nisam ni mislila da Vam kažem.
Osmehnem se pobednički dok je Leo stajao pored mene i čekao da šef i njega počne da ispituje.
Š: A i ti, otkud ti sa njom?
Znam da hoće iz Lea da izvuče sve što iz mene ne može, te ne dozvolim Leu da odgovorim.
K: Pa desilo se, šta sad..
Š: To je protiv pravila, ti si istražitelj..
K: A on je civil. Znam znam, naša pravila nisu takva, ali mene se to ne tiče. Suspendovana sam, zar ne?
Izazivala sam ga baš tim rečima, i radilo je. Znala sam da mi tek sad ne može ništa, iako me je Leo vukao za ruku davajući mi znak da se bar malo povučem.
Š: Znači tako? Ako si suspendovana možeš svašta da radiš?
K: Kao prvo, ovo se nije desilo kada sam suspendovana, već pre toga. A kao drugo, Martin i Aleks su takođe u šemi!
Izgovorim glasno čak i nesvesno. Tek posle par trenutaka sam shvatila šta sam rekla.
Leo me je posmatrao zabrinuto jer sam upravo i Martina dovela u problem.
Šef je izleteo iz kancelarije, a za nekoliko minuta se vratio zajedno sa Aleks.
Š: Znači, Kejt i Leo, i još saznajem za tebe i Martina? Šta ste mi još priredili?!
Pokušavao je da se nadglasa sa njegovim televizorom koji je prikazivao najnovije vesti.
Krajičkom oka sam zapazila na ekranu poznati auto.
K: Šefe, stanite...
Š: Šta da stanem?! Ovo je nepoštovanje..
K: Stanite!
Sasečem ga glasom dok nisam odvajala pogled sa televizora.
Snimljen je auto iz kojeg je buktala vatra.
"Sa lica mesta javljamo vam da se desila eksplozija u blizini gradske psihijatrije. Vatrogasci su uspeli posle duže borbe da ugase vatru, a naši mediji su uspeli da uslikaju tablice i ustanovili su da auto pripada poručniku Martinu Klarku."
Srce mi se raspalo na hiljadu komada i svaki je podjednako jako boleo. Martin mi je bio sve, prijatelj, brat, partner, savetnik, najveća podrška. Ne može biti to on...
Leo me je u zadnjoj sekundi uhvatio kako se ne bih srušila i pomogao mi da sednem.
Š: Ostanite svo troje tu, idem da organizujem ekipu za istragu. Nije on mrtav..
Izgovorio je to pokušavajući da zvuči samouvereno, ali mu to nije uspevalo, te je samo izašao ostavljajući nas troje u njegovoj kancelariji.
Postavim ruku na usta smirivajući disanje dok je Leo čučao pored mene zabrinuto me posmatrajući.
Najednom, podignem pogled na Aleks koja je ronila suze u tišini naslanjajući se na zid.
Ustanem žustro i prođem pored Lea, te joj priđem i opkolim je rukama.
K: Ako je ovo tvoje delo...
A: Šta pričaš ti?
Tresnem rukom u zid pored njene glave na šta se ona uplašeno trzne.
K: Znam šta si trebala da mu uradiš, znam da ti je to šef naredio! Ako je ovo vaše maslo, sahraniću vas u istom grobu o jednom trošku!
A: Nisam mogla da ga ubijem, shvati! Ali sam se pred šefom ponašala kao da jesam, da ga on ne bi ubio.
L: Kejt, hajde sedi i smiri se malo.. Videćemo kako će ići istraga.
Nevoljno sednem u fotelju iščekivajući još neku vest. Vest da je živ.
Naglo skočim iz stolice kada nam se šef ponovo pridruži u prostoriji.
K: Krećemo?
Š: Ma gde ti misliš da ideš? Prvo si suspendovana, a drugo i da nisi ne bih ti dodelio ovaj zadatak. Svo troje ćete sedeti tu i čekati vesti.
Opet je napustio kancelariju ostavljajući me bez izbora.
K: Ovo nije fer...
Prošaputam tiho i slomljeno, te se naslonim na Leovo rame.
L: Bolje je ovako, bićemo ovde za svaki slučaj. Možda ćemo odavde moći da pomognemo ekipi.
Klimnem smireno glavom iako bih sada sve živo porazbijala. Kroz glavu su mi prolazili svi naši lepi i ružni momenti i samo sam se nadala da će svakog trenutka ući na ova vrata.
Iako je to veoma mala šansa kada je u pitanju eksplozija...