Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 13. deo

~ Igra čežnje ~

●13.deo●

*VEČE*

Kejt P.O.V.

Namršteno i ljuto se penjem uz stepenice bolnice sve do bolničkih soba. U svaku sam zagledala kroz mali prozor, te Martin odjednom izađe iz jedne i stane ispred mene.
K: Ti si javio šefu šta se desilo?
Promrmljao je jedno "mhm", te ja stavim ruke na bokove i izdahnem kratko.
M: Koliko si bila ljuta u Leovoj kući, pretpostavljam da si iskalila bes na šefu.
Složim nedefinisan izraz lica ne znajući šta da odgovorim, te pogledam kroz prozor Lea u krevetu sa maskom za disanje na licu.
K: Kako mu je?
M: Izgubio je dosta krvi, a na putu do bolnice je pao i u nesvest. Dali su mu krv i zašili mu ranu, i sad čekam da se probudi da uzmem izjavu.
Odmahnem glavom na brzinu i prođem rukom kroz kosu, te ga pogledam.
K: Idi ti, trebaju dokazi da se uzmu iz njegove kuće, ja ću ostati noćas.
Pogledao me sa malim osmehom i podignutim obrvama.
M: Otkad se ti brineš za njega?
Namrštim se i odmaknem glavu zbunjeno.
K: Ja se brinem? Šta mene briga za njega. Treba mi njegova izjava.. a i da se sklonim od Reja, sa njim se nikad ne zna.
M: Da da.. dobro, ostani pored njega a ja idem. Ako ti treba nešto, zovi me.
Prođe pored mene, a ja uđem kod Lea u sobu, te uzmem stolicu i sednem pored njegovog kreveta.
Prekrstim noge i naslonim se, te počnem da ga posmatram.
Čak i dok je spavao primećivalo se da trpi jak bol. Promrdam se malo i blago spustim glavu te i ja zadremam.

Leo P.O.V.

Teško i umorno otvaram oči i sve što vidim je beli plafon ispred sebe. Osećam i nešto stegnuto na licu, te progutam knedlu i blago okrenem glavu na desno.
Ugledam je kako pognute glave namršteno spava na stolici.
Blago podignem glavu ali me jako preseče stomak, te malo jače jauknem na šta ona počne da otvara oči.
L: Koliko je sati?
Protrljala je oči i pogledala u svoj sat na ruci.
K: Tri ujutru, spavaj..
L: Što si ti ovde?
K: Treba izjavu da ti uzmem. Ne zamaraj se sad, ujutru ćemo. Bolje bi ti bilo da si ujutru dobro, da se ne mučim ovde na stolici za džabe.
Blago se osmehnem, te oborim glavu na jastuk i ona se vrati spavanju.
Prolazio mi je Lukasov lik kroz glavu ali ubrzo zaboravim na njega i zaspim.