Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 82. deo

~ Igra čežnje ~

●82.deo●

Leo P.O.V.

Provod na planini za Novu godinu je bila savršena ideja, ali uslovi zbog kojih smo došli i nisu baš najsjajniji.
Niko nije sumnjao na nas, ali smo ipak morali svuda da budemo obazrivi.
Kejt i ja smo dobili sobu odmah preko puta Martina i Aleks, u slučaju da nešto iskrsne u sred noći.
Čim smo smestili neke osnovne stvari u sobi, sišli smo u kafić hotela i naručili kafu.
Kejt je pokušavala da suzdrži svoj bes prema Aleks samo zbog Martina. On je već bio dovoljno nervozan, nije mu trebala još i ona sa svojim upadicama.

Kejt P.O.V.

K: Da vidimo kakvo je stanje sa našim mrtvim tamo.
Uključim telefon i iste sekunde mi je zazvonio. Naravno, ko će drugi biti nego šef. Verovatno nas traži od ranog jutra.
K: Haloo?
Javim mu se detinjasto i uključim zvučnik.
Š: Dobro, gde ste svi od jutros?! Gde si ti i gde je Martin?! I gde je ona Aleks?!
K: A jel se nešto desilo?
Š: Kejt, ne živciraj me! Saznao sam za Aleks i šta je to trebala Martinu da uradi, otkucali su je njeni partneri!
Martin i Aleks su se samo pogledali ali nisu pridavali mnogo pažnje tome. Ipak se to i očekivalo, svi na kraju popuste pri ispitivanju.
K: Onda verovatno znate i šta je njen šef uradio.
Š: Naravno da znam, zato vas i tražim celo jutro! Gde ste?
K: Jao pa ne znam gde smo, nešto se gubi signal..!
Izimitiram zvuke šuškanja i prekinem vezu, te opet ugasim telefon i otpijem zadnji gutljaj kafe.
K: Vas dvoje se povucite bar danas, dok se situacija ne stiša malo. A ti i ja idemo u šetnju!
L: A što ne bi spavali? Napolju je -10!
K: Ne interesuje me, polazi na svež vazduh!
Povukla sam ga za ruku i izvela napolje ostavljajući Martina i Aleks i dalje u kafiću.
Na ovoj hladnoći je bilo dosta ljudi koji su se sankali, skijali i provodili vreme sa svojom porodicom.
K: Hajmo ovamo gde nema gužve.
Krenuli smo malom snežnom stazicom koju su okruživale visoke jele, a u daljini se video visoki i snežni planinski vrh.
Isprepletali smo prste i šetali smo duž staze tako se držeći za ruke.
K: Htela sam da te pitam odavno, ali kako se svašta desilo nisam želela da te podsećam..
L: Pitaj sad.
K: Šta je sa tvojom majkom? Rekao si da je u staračkom domu.
Izdahnuo je ne gledajući u mene, te se samo namrštio blago.
K: Ako ne želiš da pričaš, samo zaboravi da sam te išta pitala...
L: Ne, treba da znaš to.. Jeste, u staračkom je domu. Nije ona toliko stara, ali morao sam da je sklonim zbog Lukasa. Nisam je od tada ni obišao..
K: A u drugoj je državi, zar ne?
Potvrdno je klimnuo glavom, te ja zagrizem usnu.
K: Gde tačno..?
L: Ovde, u Švajcarskoj..
K: Šta?! Pa zašto mi ništa nisi rekao?
L: Pa šta imaš ti od toga?
K: Možemo da je obiđemo Leo! I neću da čujem da si se pobunio! Idemo već sutra!
L: Kejt...
K: Nema prigovora!
Kroz smejanje se složio sa mnom, te me je podigao u zagrljaj. Očekivala sam da će me spustiti nežno ali me je bacio u sneg.
K: Majmune jedan!
Vikala sam na njega dok sam ležala u hladnom snegu. Taman kad sam htela da ustanem, bacio se na mene i opet sam ležala u snegu.
K: Leo, dupe mi je mokro!
L: Osušićeš se..
Koliko god sam ga gurala od sebe, nisam uspevala. Svom težinom je ležao na meni i rukom mi je sklonio kosu sa lica.
L: Ionako si ti ledena, taman si se spojila sa snegom sad.
K: Daću ti ja...
Prekinuo me je poljupcem koji me je tako brzo ugrejao da više nisam ni osećala hladnoću snega ispod sebe...