Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 26. deo

~ Igra čežnje ~

●26.deo●

*JUTRO*

Kejt P.O.V.

Pomešan miris cveta duvana i vanile me je okruživao i lagano budio.
Usporeno sam otvarala oči prema prozoru kroz koji je svetlost već prolazila.
Čvrsto sam rukom držala jedan kraj ćebeta. Pomirišem i osmeh mi se razvuče na licu kada taj isti miris prođe kroz moj nos.
Xx: Pa nisam mislio stvarno da mirišeš.
Skočim iz kreveta i vrisnem, te ugledam Lea kako u jakni i sa torbom preko ramena stoji sa leve strane mog kreveta.
K: Jesi li ti normalan?! Kako smeš da uđeš?!
L: U izvinjavam se, ali kucao sam na vrata deset minuta i nisam dobio odgovor pa sam ušao. Trebalo bi da zaključavaš vrata.
K: Ma izlazi napolje! Ne možeš da mi ulaziš u stan kad ti hoćeš!
L: Opusti se, bar imaš pidžamu na sebi, mogla si da budeš samo u donjem vešu.
Pogleda me vragolasto, te ja uzmem drugi jastuk i bacim ga na njega.
Uhvatio ga je i spustio na kraj kreveta, te se okrenuo ka vratima.
L: Samo da znaš da je pola devet..
Naglo se okrenem ka noćnom stočiću i pogledam u sat. Zaista je bilo pola devet.
Krenem da se otkrivam, ali primetim da je on i dalje u sobi.
K: Ma izađi napolje, moram da se obučem!
Začujem njegov mali smeh nakon čega on otvori vrata i izađe.
Skočim iz kreveta i za deset minuta obavim sve što treba.
Izjurim iz sobe gde ugledam Lea kako stoji naslonjen na ulazna vrata.
Obučem brzo jaknu i uzmem ključeve u ruke.
L: Znaš da ću opet da te vozim?
Pogledam ga zadihano i već u sledećem trenutku mi proradi mozak. Opet sam došla kući bez auta. I to ponovo zbog Reja.
Izađemo zajedno iz stana, te sednemo u njegov auto i krenemo ka firmi.
K: Vratiću ti ćebe večeras.
L: Hmm... Mislim da je bolje da ga zadržiš.
K: Zašto?
L: Uživala si u njegovom mirisu.
K: Kao prvo, to nije bio miris ćebeta, već tvoj miris. A kao drugo, nisam uživala.
L: Da da, a osmeh ti se sam stvorio na licu.
Skrenem pogled u stranu nervozno kolutajući očima.
K: Nisam se osmehnula, to ti se učinilo.
L: Sigurno...
Osetila sam kako mi se znoje šake, kao onog dana kada sam upoznala Reja. Šta mi se to dešava? Ovo je samo posao Kejt, nemoj da si pomislila na nešto drugo..!
Bukvalno se zalepim za staklo kada je zakočio na parkingu firme.
Pogledao me je kao u neku budalu dok sam se držala za čelo.
L: Mogla si da se vežeš, ali neee, gospođica Preston je opasna i ne treba joj pojas!
K: Ne rugaj mi se bre, boli me!
Pogledao me je detinjasto na trenutak pa je izbacio donju usnu.
L: Da ljubim da prođe?
K: Ma marš!
Nasmeje se gromoglasno što i meni izvuče osmeh, te zajedno izađemo iz auta.
Uđemo u zgradu, te on produži u salu a ja svratim do kancelarije kako bih ostavila svoje stvari.
Martin je već uveliko sedeo za stolom i rešavao papirologiju.
K: Jutro partneru!
Trgne se na moj glas, te me pogleda i iskoči iz stolice te dođe do mene.
M: Čuo sam šta se desilo juče. Sredio sam sve sa obezbeđenjem, neće ga više puštati u zgradu ni pod kojim uslovima.
Nemo klimnem glavom i dalje se trljajući po čelu od onog udarca od malopre.
M: Boli te glava?
K: Ma udarila sam u šoferšajbnu u Leovom autu.
Stavio je ruke na bokove i sa podignutim obrvama me je pogledao.
K: Šta je?
M: Šta ste to radili pa si udarila glavu?
K: Perverznjaku, ostavi te fantazije za sebe.
Osmehnem mu se zlobno i nastavim da se raspremam.
M: Rekao sam Leu da ti kaže da ću uveče doći ali nisam uspeo. Nadam se da me razumeš.
K: Sto posto si zaspao, ili sam ili sa nekim.
Namignem mu sa osmehom dok me je on zbunjeno posmatrao.
M: Bio sam u bolnici, majci je pozlilo. Zar ti Leo nije preneo?
Zagledam se u jednu tačku ćuteći nekoliko trenutaka.
M: Šta se bre sa vama sinoć desilo?
K: Ništa, verovatno je zaboravio da mi prenese.
Izvučem se nekako te prođem pored njega i popnem se do sale.
Leo je već čekao na sred sale opet u majici na bretele.
Ovog jutra sam se ipak obukla prikladnije za trening.
Gornji i donji deo crnog kompleta trenerke nije potpuno prijanjao uz moje telo i davao mi je prostora da se slobodnije krećem.
Stanem ispred njega i malo se razmrdam, te vratim pogled na njega.
K: Danas ti napadaš, a ja se branim. Kreni.