I on je napravio malo dramske pauze:
-Valjda.
Ovakvom odgovoru se nija nadala. Nije znala šta da radi s njim. Mora to da istera na čistac.
-Ne postoji valjda, moraš odgovoriti konkretno sa da ili ne.
Nebojša je shvatio da je nastao kritični trenutak.
-Volim te. Zavoleo sam te prvog dana kad si se pojavila u mom životu i od tada ni za sekunde nisam prestajao. Moja ljubav prema tebi se svakog dana samo pojačavala. To si mogla osetiti u svakom mom pogledu, u svakom mom dodiru, u svakom mom zagrljaju u kojem si se nalazila, pa i sada dok si pored mene i dok ti ovo govorim.
-Joj, kako me sada sramota, dođe mi da se ubijem.
-Ajde ubij se.
-Nemoj da me zezaš. Tek sam sada počela da shvatam neke stvari. Zezanje mojih drugarica na moje prečesto isticanje: moj Nebojša rekao ili uradio ovo ili ono. Nisam ih razumela jer je meni to bilo tako normalno. Mami i tati bih govorila idem kod mog Nebojše. Toliko sam navikla na takvo izražavanje, da meni ništa u tome nije bilo čudno. Šlag na torti koji nisam razumela je bilo kad mi je tvoja majka rekla da sam te od nje davno ukrala. Sada potpuno razumem šta je mislila.
Znači, svi su znali da ti mene voliš i svi su znali da ja tebe volim, jedino ja to nisam znala. Baš me je velika sramota. Mogu misliti kako ste me gledali, kao neku koja nema veze sa životom. I šta ću ja sad? Kako ljudima da pogledam u oči?
-Možda bi za početak, mogla mene pogledati u oči?
-Zašto? - ona se okrene i približi mu se.
On se malo podigne, rukom je uhvati iza glave dok je nije dovoljno približio da im se usne spoje. Ona je držala usne prilično skupljene pa je on polako ali uporno pokušavao da joj ugura jezik kroz zube. Popuštala je milimetar po milimetar, a svoj jezik sve više povlačila koliko je mogla. Kad više nije imala gde, a kako joj se ništa neprijatno nije dešavalo, zaključila je da bi i ona sa svojim jezikom mogla da se poigra s njegovim. Bilo joj je jako zanimljivo to gurkanje sa jezicima. Nije prestajala da eksperimentiše, pa je čak prešla u ofanzivu. Gurala je i ona svoj jezik njemu koliko god je mogla dublje. On joj ga je s vremena na vreme nežno grickao, više da je uplaši nego da joj nanese stvarnu bol. Ona bi mu uzvraćala grickajući njegov. Neko vreme su se tako ljubili a onda se ona počela potpuno opuštati pored njega ne prekidajući ljubljenje.
Kad je došla do daha, upitala ga je: - Zašto nisi koristio ranije prilike i poljubio me, ovo je bilo tako dobro. Nisam mogla ni da zamislim čega sve tu ima.
-Svaku raniju priliku sam iskoristio: ljubio sam te svojim srcem i svojim očima. Svake moguće sekunde. Čekao sam da se u tebi probudi želja, pa da to bude obostrano. Sad je bio pravi trenutak kad si poželela.
-Nemoj nikad da izgubiš želju i uvek me ljubi.
-Koliko god budem mogao više.
Nastavio je da je ljubi po celom licu. Ona mu je zatvorenih očiju uzvraćala. Dok ju je držao u zagrljaju i ljubio jednom rukom joj je na leđima tražio čvor od gornjeg dela bikinija. Uspeo je da ga odreši i onda počeo da ga izvlači između dva pritisnuta tela.
-Šta to radiš? - upitala ga je, ne zato što je imala protiv, nego je htela znati njegovu nameru.
-Ništa. Samo želim svuda da te ljubim.
Legla je na leđa pa opušteno podigla svoje ruke iznad glave da mu to omogući na što lepši način. Godilo joj je da bude opuštena pred njim i da je on dira i ljubi gde god poželi. Manje joj je bilo važno da li će i kako ona fizički reagovati, najbitnije joj je bilo da je on želi. A ako je on želi onda i ona isto tako želi da njemu pripada. U glavi je i dalje rešavala razne nedoumice koje su je još mučile, ali je morala priznati sebi - bilo ih je sve manje. Bila je potpuno sigurna da je ovo ono pravo. Nije ranije imala ovakvu sliku u glavi. Zamišljala ga je kako je hvata i stavlja u sebe i tako nosi svuda gde bi kretao.
